Бугари отварају своја срца и помажу људима у нужди не само за време празника

У данима око великих хришћанских празника попут Ускрса и Божића Бугари „отварају“ своја срца и подржавају различите кампање прикупљана новца за лечење или помоћ људима у нужди. Међутим, да ли само у данима празника показујемо емпатију и дарежљивост? Можда нам се тако чини, будући да током ових периода у години до нас допире много више вести и личних прича, које представљају овај аспект живота. Али истина је да многим људима није потребан посебан повод или празник да би пружили руку онима којима је потребна. „Они то раде тихо, месечним донацијама“, каже једна од покретача добротворне иницијативе „Скрити лимонки“ ^* Елена Дјулгерова. Већ 5-6 година иницијатива, која је почела као женски фудбалски тим, бави се углавном добротворном продајом књига:

„Једног дана, девојка из тима нас је питала да ли бисмо се укључили у добротворну продају неколико књига које више не би читала. Тада смо, апсолутно уједињене, одлучиле да помогнемо, додале смо и своје књиге, а у почетку смо их продавале једне другима. Касније су о нашој добротворној сврси сазнали и други људи и почеле су да нам стижу књиге, које они неће поново читати. Сва прикупљена средства иду особи чију смо кампању изабрале да подржимо.“

Тренутно узима маха друга иницијатива девојака „лудих за фудбалом и књигама“, како саме себе представљају, а то је да посећују школе и састају се са ученицима различитих разреда, а главна тема састанака је добро и његово ширење. 

„Oвај пројекат смо до сада реализовалe само два пута, али је то било изузетно обогаћујуће искуство у емоционалном смислу. Трудимо се да децу не преоптеретимо превише непотребним чињеницама. Било ми је важно да час буде занимљив. Организовали смо игре које комбинују фудбал, књижевност и неке математичке загонетке. Игре су најбољи начин да се привуче пажња и подстакне разумевање. На крају, свако дете нам је донело књигу у којој је уживало. Када продамо све књиге, поново ћемо их контактирати како би она знала како је њихов гест некоме помогао.“

Међутим, не постоји тачна дефиниција добра. Свако од нас дефинише добро на свој начин, каже Илијан Русев, који скоро три деценије ради као тренер пливања у подунавском граду Русеу. Вођен жељом да оствари сан свог покојног сина Александра, он неуморно ради на изградњи Центра за рехабилитацију и хидротерапију у Русеу. Пројекат је у потпуности финансиран донацијама, преко Фондације „Александар Русев“, док је земљиште бесплатно уступила Општина.

„Пројекат обухвата три базена у приземљу, мултисензорну собу на спрату, ординације психолога, логопеда, радних терапеута, између осталог, и слану собу у подруму“, објашњава Илијан Русев.

Циљ је јасан: понудити деци и одраслима са посебним потребама свеобухватну и специјализовану подршку на једној локацији, чиме би се избегла вишеструка путовања по граду.

„Не сматрам себе савременим будитељем, и не осећам се тако. Мој посао је да помажем деци и одраслима којима је потребна помоћ. Пожелео бих свима пре свега добро здравље, веће разумевање и више смерности, и нека сви помажу колико год могу“. рекао је Русев.

Ове појединачне приче илуструју ширу стварност: иако живимо у тешким временима и свако од нас има своје проблеме, у нама гори пламичак надеда свет може бити бољи, а сваки мали гест хуманости може променити нечији живот.

*„Скрити лимонки“ мн. од „скрита лимонка“ – жаргонски израз, који се употребљава за особу која оставља утисак скромног, повученог, безиницијативног човека, али нешто у њој наговештава да би вероватно у неком тренутку могла да поступи потпуно супротно.

Превела: Албена Џерманова