Низом манифестација обележавамо 150 година од Априлског устанка

Ове године навршава се 150 година од Априлског устанка – важног догађаја у бугарској историји, који је целом свету скренуо пажњу на један мали народ, који се гуши под јармом петовековног ропства. Априлски устанак, назван врхунцем национално-ослободилачких борби Бугара, довео је до Руско-турског рата из 1878. г. и ослобођења једне од најстаријих држава у Европи, а и на свету.

Устанак, који је у историји остао као еманација слободарског бугарског духа, избио је 20. априла 1876. г. у Копривштици, а то је и датум када, 150 година касније, мноштвом манифестација широм земље одајемо дужну почаст подвигу наших предака. У појединим местима биће организоване реконструкције историјских догађаја, изложбе, књижевно-музички програми, школска такмичења, наградне игре и отворена предавања о историји.

• Оружје из Априлског устанка може се видети у музеју у Тројану

„Слобода у себи садржи све што је истински добро, истински корисно и славно, све што је истински свето. Без слободе, не само што ниједан народ нема право да себе назива народом, већ и сам човек који нема слободну вољу, нема право да себе назива човеком,“ пише бугарски песник и револуционар из доба националног препорода Љубен Каравелов. Ови ставови о слободи, као и многе друге мисли знаменитих бораца националног ослободилачког покрета допреће до шире јавности кроз неколико посебних видеа у оквиру Националне кампање „150 година Априлског устанка“, коју су покренули Влада Бугарске и Министарство културе.

У кампањи учествују познате личности из јавног и културног живота Бугарске.

• Путујућа изложба говори о одјеку Априлског устанка у Великој Британији

Централни догађај у програму прославе 150. годишњице Априлског устанка је велики концерт, који ће се одржати данас, у Првој сали Националног дворца културе у Софији. Солисти ће бити сопран Красимира Стојанова и виолиниста Светлин Русев, који ће сцену делити са Симфонијским оркестром и Мешовитим хором БНР. На програму су дела бугарских класика Добрија Христова, Панча Владигерова, Парашкева Хаџијева, Љубомира Пипкова и Марина Големинова.

На сајту Бугарске академије наука (БАН) објављен је списак догађаја посвећених обележавању ове важне годишњице, које ће та научна установа организовати током 2026. г.

Априлски устанак из 1876. године угушен је у крви од Османлија, уз учешће редовне војске и нерегуларних војних формација - башибозука.

Зверства почињена над цивилним становништвом изазвала су снажан међународни одјек. Управо тај одјек створио је потребне политичке услове за будућу војну интервенцију Руског царства на Балканском полуострву.

Тако је, након озбиљне дипломатске, војне и логистичке припреме, укључујући уз учешће Бугарског ополчења, Русија 1877. г. објавила рат Османском царству – догађај који ће довести до Ослобођења Бугарске.

Прочитајте још:

• Павел Бобеков и граматика Априлског устанка
• БНБ издаје сребрну кованицу „150 година Априлског устанка“

Саставио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова