Поверење у националистички оријентисане партије отишло новим формацијама

Нешто мање од 200.000 бугарских држављана гласало је на прошлим парламентарним избора у иностранству, од чега је 53.000 гласало машински. Ово је на брифингу одржаном у Министарству спољних послова рекла министарка Надежда Нејнски у вези са гласањем у иностранству на изборима 19. априла.

Резултат: Бугарска има јасног победника – коалицију „Прогресивна Бугарска“ која води у 30 од укупно 31 изборне јединице, изузетак чини Крџали, где је ДПС традиционално прва снага. Нову политичку формацију око доскорашњег председника државе Румена Радева преферирала је и већина наших сународника у иностранству.

У нови бугарски парламент улази пет политичких формација, при чему ће прва парламентарна снага имати близу 130 од укупно 240 народних посланика, што значи да ће моћи да самостално формира владу и доноси законе – ситуација какву дуго нисмо видели у земљи.

Померање фигура на политичкој табли отвара простор за анализе и прогнозе, а ми ћемо се у овом тексту фокусирати на гласање бугарских грађана у иностранству.

Социолошкиња Борјана Димитрова из агенције „Алфа Рисерч“ – партнера БНР у извештавању на дан избора, у интервјуу Радио Бугарској је скренула пажњу на ефекат који су измене Изборног закона, којим је број бирачких места у земљама ван ЕУ смањен на 20, имале на излазност:

„БНР је извештавао о огромним редовима испред биралишта и инсистирању људи да остваре своје право гласа и да желе да се њихов глас чује. Према резултатима истраживања агенције „Алфа Рисерч“, које смо за потребе БНР спровели на почетку изборне кампање, 60% испитаника изјавило је да би желело да и наши сународници у иностранству имају право гласа, а не да буду лишени тога.“

Која су изненађења у коначним резултатима?

Ограничен број бирачких места свакако је утицао на одзив бирача у иностранству где је „Прогресивна Бугарска“ са нешто више од 38% гласова однела убедљиву победу.

„Као друго, не бих рекла да је изненађење да десничарске, демократске странке уживају велику подршку међу нашим сународницима у иностранству. Али у овом случају говоримо о прилично великој подршци – око 22% за „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ). Ако је победнику на изборима – коалицији „Прогресивна Бугарска“, припало близу 68.000 гласова у иностранству, друга снага је освојила око 40.000 гласова. Треће место и то са знатно нижим резултатом, иако смо коментарисали да глас наших људи у Турској има највећу тежину у гласању Бугара у иностранству, заузео је „ДПС – Нови почетак“ са 8,5% подршке или 15.860 гласова.

Иако нижи од резултата који смо навикли да видимо када је реч о Покрету за права и слободе (ДПС), овај резултат има своје објашњење:

„Током протеклих годину и по дана, колико је прошло од последњих парламентарних избора у октобру 2024. г, сведоци смо како се један знатан део градоначелника из редова Алијансе за права и слободе Ахмеда Догана, а и бивших чланова те странке, као што је њен копредседник Џевдет Чакиров, на један или друг начин, придружио партији „ДПС – Нови почетак“ на челу с Дељаном Пеевским. Дакле, АПС већ дуго не постоји као самостална партија која ужива снажну подршку. То је тако не само због тога што су неки лидери смењени или су се придружили партији Пеевског, него и због улоге Ахмеда Догана, који је дуго био превише дистанциран, а самим тим и неубедљив као лидер АПС. С друге стране, неки посланици АПС из актуелног сазива Народног собрања одлучили су да пређу у редове „Прогресивне Бугарске“, чиме се и део етничког бирачког тела окренуо новој политичкој формацији око Румена Радева.“

Према речима Димитрове, занимљиво је да је у суседној Турској на изборе изашао знатно мањи број бирача – у поређењу с традиционалних 50.000-60.000 гласова из Турске, овога пута их је било само 15.000. Наравно, ограничења у погледу броја бирачких места су учинила своје, али тамо где постоји жеља и мотивација, има и могућности:

„Чак и у одређеном тренутку да покушате да неким механизмима силе и моћи ограничите гласање, то ће, пре или касније, довести до рикошета и отпора бирача,“ каже Димитрова.

Што се тиче националистичких партија „Препород“ и „Величина“ – формација које су освојиле добар део гласова наших људи у иностранству на неколико претходних избора, Димитрова указује на све слабију подршку у Бугарској, што свакако утиче и на наше сународнике у расејању:

„Упркос паду које су доживеле, оне ипак и даље имају подршку људи који су махом запослени у различитим секторима привреде, а који деле евроскептичне ставове лидера тих партија. Ова врста бирача наставља да гласа за „Величину“ и „Препород“ и ако узмемо њихов заједнички изборни резултат, он чини једну десетину свих гласова у иностранству,“ закључила је Борјана Димитрова.

Гласови за националистичке странке не нестају, оне мигрирају према другим партијама.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова