Били смо традиционални произвођач млека, а данас смо увозници

Смањење производње у сектору млека и млечних производа у Бугарској је драматично. Проблем највише погађа мале фарме и сточарска газдинства – наводи Конфедерација независних синдиката Бугарске (КНСБ), која сваког месеца анализира и упоређује податке о ценама и производњи у различитим секторима. Међутим, потрошња млека у нашој земљи се не смањује, а недостајуће количине се надокнађују млечним производима из увоза – напомиње синдикат. Увоз млека из иностранства одржава цене константно високим и овај проблем су последње 4 године констатовали како произвођачи, тако и потрошачи.

Према подацима Комисије за заштиту конкуренције (КЗК), само у периоду од 2020. до 2025. године, број млечних крава је смањен за 25%, а број оваца мајки за чак 40%. То се одражава и на број газдинстава, при чему су фарме крава смањене за 66% у истом периоду, односно више од половине је већ нестало. Све се одражава на цео сектор производње млека и млечних производа у Бугарској, истичу из Конфедерације независних синдиката Бугарске и инсистирају да држава уведе мере заштите.

„Модел формирања цена и расподеле додате вредности за сектор млека у последњих 5-6 година довео је до систематског сузбијања произвођачких цена, па отуда и драматичног смањења малих и средњих газдинстава и укупног броја грла бивола, оваца и крава. Као резултат тога, производња млека у Бугарској је драматично опала. Међутим, марже остају исте – у малопродајним ланцима сусрећемо се са маржама на млечне производе између 90% и 130%. Ово је за мене скандалозна бројка – потрошачи у Бугарској и даље плаћају највишу цену у ЕУ за млечне производе – качкаваљ и сир“.

Много је проблема са којима се суочавају власници малих фарми и сточарских газдинстава – потврђује и породица Тодорови, власник фарме у селу Лозен, у близини Софије, у којој узгаја 60 крава и 60 оваца. Узгајањем крава и оваца бавили су се и њихови родитељи и преци, тако да колико год било тешко, они настављају да раде тај посао, упркос тешкоћама услед свих мера и захтева државе.

„За нас нема слободног дана, рад на фарми је сваки дан у години“ – каже млада пољопривредница Габријела Тодорова. Према њеним речима, малим фармама у нашој земљи је готово немогуће да дођу до малопродајне мреже:

„Јер сама држава и захтеви ЕУ у нашој земљи не помажу. Поређења ради, видимо Србију и Турску, где тих захтева нема – каже Габријела и наставља: – А тамо људи имају више фармерских пијаца, где се сир, млеко, качкаваљ и сир може купити директно од произвођача. Док код нас дођу три институције, униште нам посао, и све иде уназад. Чак оно што ми радимо није ни бизнис, јер да би фармерство било бизнис, треба имати много више животиња за узгој да би било профита. За животиње које узгајамо добијамо субвенције између 4 и 6 хиљада евра. Прошле године нисмо добили субвенције, а овај новац није довољан за прехрану животиња ни месец и по дана. И још један озбиљан проблем – патимо од недостатка ветеринара. У нашем крају, за око 20 села, имамо само једног ветеринара. Млади лекари су оријентисани на бригу о кућним љубимцима – псима и мачкама, и не обраћају пажњу на пољопривредне животиње. Из тих разлога, бугарске фарме умиру“.

И још једна чињеница – просечна старост сточара у Бугарској је 68 година.

„Можете замислити – то су старији људи, од којих многи немају могућност, а камоли време, да оду и поднесу своја документа према захтевима државних агенција. Ови људи једва успевају да брину о животињама… зато се и сточни фонд смањује. Све је изузетно отежано и представља препреку за произвођаче хране. А временом ће, нажалост, људи тражити чисту фармерску храну, али је неће наћи. Један од разлога за то биће бирократске препреке“, упозорава Габријела Тодорова.

Превела: Албена Џерманова