Од учионице до будућности: Како STEM припрема будуће технолошке лидере

Свет брзог технолошког напретка захтева нови приступ образовању који ће млађе генерације наоружати адекватним знањем и вештинама. STEM образовање које је засновано на науци, технологијама, инжењерству и математици, један је од тих савремених приступа којим се подстиче природни потенцијал младих људи посредством учења кроз решавање проблема.

Нове технологије су нешто уобичајено за младе људе, али они не треба да се плаше да ће их технологије заменити, сматра доц. Димитар Николов, професор Техничког универзитета у Софији.

„Школе које су увеле STEM наставу, у ствари, обликују природни потенцијал који деца поседују,“ додаје он и наставља: „Ми смо ти који морамо да им пружимо прилику да се тај потенцијал развије кроз стицање нових техничких вештина везаних за програмирање, компјутерске науке, сајбер безбедност, микроелектронику.“

Доц. Димитар Николов као пример наводи хакатон који школа сваке године организује. На њему тимови морају да припреме све – од идеје до крајњег решења и да то развију. Тако је, рецимо, прошлогодишњи победник направио паметни штап који би слепим и слабовидим особама олакшао живот тако што ће их, захваљујући компјутерском виду, упозорити да се приближавају неком објекту.

„Иновације више нису нешто што припада далекој будућности, оне су овде и сада и обликују наш живот и читаве секторе,“ каже доц. Николов и наставља: „И ми морамо да што раније научимо нашу децу не само да их користе, већ и да их стварају. Идеја STEM образовања је да их припремимо да сами решавају проблеме и када се суоче са нечим непознатим, да знају како да се носе с тим.“

Сектори који ће дефинисати развој технологија у наредној деценији јесу вештачка интелигенција, електроника, роботика, аутоматика, сајбер безбедност, биотехнологије.

„Бугарска има веома развијену ИТ инфраструктуру и индустрију и заузима једно од водећих места у Европи по броју ИТ стручњака по глави становника,“ каже доц. Николов и додаје: „Осим тога, имамо изузетну традицију у роботици, механици, електроници, као и велики потенцијал за развој у тим областима. Морамо привући више младих људи у области попут микроелектронике, јер у наредне четири године, према подацима ЕК, компанијама ће недостајати око 300.000 стручњака из области микроелекторнике. То је, у ствари, област без чијег развоја не можемо да напредујемо у сфери роботике, нити сајбер безбедности или вештачке интелигенције.“

Доц. Николов као добре примере истиче изградњу центара за врхунска научна истраживања, националног STEM центра, центара за усавршавање, као и развој програма подршке докторским студијама, у којима млади људи могу да учествују.

„Морамо прећи на економију додате вредности, али да бисмо то урадили, морамо да развијемо наш научни и технички потенцијал,“ каже стручњак и наставља: „У ствари, развој талената је један од кључних фактора за просперитет државе и у том погледу се улажу велики напори – за обезбеђивање одговарајуће инфраструктуре, технолошких и финансијских могућности.“

Међутим, да ли је омогућен гладак прелазак са образовања на тржиште рада, односно на успешан каријерни развој и да ли је пословно окружење отворено за младе кадрове?

„Ова фаза је проблематична већ дуги низ година и тренутно између 30% и 40% новопечених инжењера не налази посао у струци нити има адекватну почетну подршку,“ каже доц. Димитар Николов и наставља: „Истовремено, индустрија у целини све активније сарађује са образовним институцијама – држе се часови и улажу напори да се овај глатки прелаз деси. Међутим, истински прелаз не дешава се завршавањем школе, већ још у школи, на универзитету. Послодавци морају бити тамо како би млади људи могли да с њима разговарају о пословним приликама које они нуде.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова