„Волим те, домовино!“ – патриотски класик Елисавете Багрјане и Љубомира Пипкова

Сваке године 24. мај је повод за нас да славимо и радујемо се, јер је Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске књижевности најсветлији, најбугарскији празник. За разлику од већине народа, који свечано обележавају политичке догађаје или војне победе, бугарски народ слави свој јединствен допринос развоју светске цивилизације – писмо. Оно је постало основа за вековну ризницу бугарске књижевности, чији су најзначајнији творци, који су кроз векове сачували и развили бугарски језик и културу, једне од најпоштованијих личности у нашој историји.

Амблематско за Бугарску је име песникиње Елисавете Багрјане, која није само изузетан таленат и позната личност, већ и један од водећих мајстора поезије 20. века. Огромна снага Багрјаниног стваралаштва дугује се њеној импресивној култури, непресушној инспирацији и мајсторском баратању речима. Позната као прима бугарске поезије, Багрјана је и аутор књига за децу, путописа, фељтона, књижевно-критичких чланака, а уз то је и сјајан преводилац.

Жена са самопоуздањем и принципима у животу, филозоф и новатор у погледу језика и стила, Елисавета Багрјана је прва бугарска песникиња која је оставила неизбрисив траг у бугарској књижевној историји. Није случајно што је четири пута номинована за Нобелову награду за књижевност. Вишестрани и великодушни таленат Елисавете Багрјане био би непотпун без њених стихова за децу. Већ је била позната када је почела да пише за децу, подстакнута својим личним искуством као мајка. Нажалост, тужне животне околности су је раздвојиле од њеног најмлађег сина – годинама јој је било забрањено да комуницира с њим.

Прве дечје песме Елисавете Багрјане обајвљене су 1924. г. у часопису „Дечја радост“. Заслуга за то је уреднику часописа – Рану Босилеку, који ју је упорно звао за сарадника. Од 1924. до 60-их година минулог века, Багрјана је стални сарадник часописа и листова за децу. Међу њеним најинспиративнијим дечјим песмама свакако се истиче песма „Волим те, домовино!“, којом почиње њена збирка „Дечји дани срећни“ из 1950. г, с илустрацијама чувене сликарке Неве Тузсузове.

Више пута објављивана у наредним деценијама, песма је привукла пажњу једног од најистакнутијих бугарских композитора-класика – Љубомира Пипкова – генијалног музичара, књижевника и песника, педагога, публицисте и друштвеног посленика. Када говоримо о Љубомиру Пипкову, морамо поменути чињеницу да је његов отац – композитор Панајот Пипков, аутор две од најважнијих бугарских песама: празничне химне светој браћи Ћирилу и Методији „Корачај, народе препорођени“ и „Где је Бугарска“ на стихове Патријарха бугарске књижевности Ивана Вазова.

Љубомир Пипков нам је у наслеђе оставио непрвазиђене соло и хорске примере у ризници бугарске песничке културе. Са песмом „Волим те, домовино!“ Пипков наставља родољубиву традицију свог оца – да народу дарује химне које ће се певати на најсветлијим бугарским празницима.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова