Василис Ксиполијас: Бугарска ме је изненадила својим зеленилом и спокојем

Василис Ксиполијас је родом из Атине, али већ четврт века, уз извесне прекиде, живи и ради у Бугарској. Факултетску диплому стекао је из области маркетинга, а мастер пословне администрације (MBA) на Универзитету у Бриџпорту, САД. До 2013. године радио је у сфери маркетиншких комуникација, укључујући вођење сопствене фирме у иностранству.

Године 2009. прошао је кроз тежак период и, након јединствене прилике да се упозна и ради са Џоном Кабат-Зином, одлучио је да се посвети мајндфулнесу, који дефинише као „начин да се повежеш са људима и са самим собом.“

А како се „повезао“ с Бугарском? – питали смо нашег саговорника:

„Оно што ми је прво привукло пажњу када сам први пут стигао у Бугарску и што ме је много изненадило је то колико је зелено овде у односу на Атину. У Атини имамо дивно море и плаже, али немамо много зеленила. За мене лично, зеленило је као лек, јер ме смирује и инспирише, помаже ми да пронађем равнотежу.

И у принципу када људи желе мир, добро је ићи у планине. А што се тиче Софије као града – она је много мирнији и уређенији град од Атине. Бугарска престоница је боље организована него главни град Грчке, што њеним становницима омогућава да уживају у више ствари или да се упознају и виђају са више људи.“

„Мајндфулнес можемо дефинисати као пуну свесност, свесну пажњу, која се јавља када посматрамо нешто, намерно обраћајући пажњу на садашњи тренутак, без процењивања. То је способност да приметите шта се дешава и у вама и око вас, пракса која укључује потпуно присуство у тренутку. Мајндфулнес је доживљај који ангажује свих пет чула. Чујем, осећам у телу, дишем, миришем или пробам, а затим – шта мислим и осећам. Бити свестан својих мисли и осећања, без осуђивања – то је мајндфулнес. А што се тиче тога да ли су Бугари отворени за такве праксе, мислим да су они генерално веома отворени и, рекао бих, да су на неки начин духовнији, као људи и као култура,“ објашњава Василис.

„У Бугарској се осећам мирно, инспирисано и безбедно,“ каже стручњак из Грчке и подсећа нас да уведемо свест у сваки тренутак „овде и сад“ и уживамо у лепим тренуцима у свакодневном животу. А његово омиљено место за медитацију и мајндфулнес је прилично нетипично:

„Можда ће вас изненадити, али моје омиљено место за медитацију је паркинг Историјског музеја у софијском насељу Бојана. Одем тамо, паркирам ауто и посматрам Витошу, када желим да брзо и лако напуним батерије,“ признаје Василис.

После близу четврт века у Бугарској – да ли се осећа интегрисаним? – питали смо Василиса Ксиполијаса.

„Осећам се интегрисано јер се осећам као ја,“ каже Василис и наставља: „И управо тако треба да размишља сваки човек. Није битно одакле је, осећај интеграције значи да осећаш себе и тежиш да постанеш најбоља верзија себе. Тако се осећам ја у Бугарској. Данас, међутим, имамо и вештачку интелигенцију и морамо поново да размислимо о томе шта је то што нас чини људима. Желим да учествујем у процесу обнављања наше улоге као људи – ко смо себи и шта смо другима.“

Василис проповеда смисао свесности, садржан у древној палијској речи „сати“, често превођена као „свест“, „запамтити,“ која изворно значи „сећање.“ Запамтити да се живот дешава само у садашњем тренутку – једином тренутку који заиста треба да доживимо, научимо и волимо.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова