Шта су странџански лангиди?

Ако питате људе у Странџи какав је укус детињства, многи ће вам вероватно одговорити једном речју – лангиди. Овај наизглед једноставан доручак, који се припрема од јаја, брашна, киселог млека и прстохвата соде бикарбоне, део је кулинарског памћења генерација становника Странџе. Познат је и у другим крајевима земље, али под другим називима. Данас рецепт наставља да живи не само у породичним свескама са рецептима, већ и кроз напоре локалних заједница да очувају традицију планине.

Управо лангиди су представљени у Етно-кухињи Регионалног историјског музеја у Бургасу, где су гости из странџанског села Стоилово показали како се припрема овај традиционални доручак.

Међу учесницима демонстрације била је Росица Јангјозова, чији корени потичу из Стоилова. Данас она и њена породица живе у селу и заједно са својим истомишљеницима раде на оживљавању локалних обичаја.

„Нема становника Странџе коме бака није правила лангиде“, каже она репортеру регионалне радио-станице БНР у Бургасу Стефки Бакарџиjевој. По њеним речима, тајна рецепта није само у намирницама, већ и у атмосфери у којој се храна дели:

„Лангиди се праве од јаја, брашна, киселог млека и мало соде бикарбоне. Али постоји још један састојак – љубав. Храна је укусна када се подели с другима. А ако за столом има и добре енергије, она постаје још укуснија.“ 

За Росицу Јангјозову представљање лангида у Бургасу део је веће мисије – очувања нематеријалног наслеђа Странџе. Последњих година она и њени истомишљеници обнављају помало заборављене обичаје у Стоилову. После деценија прекида у селу поново постоје коледари, обновљен је обичај белог кукера, а млади активно учествују у традиционалним празницима.

„Покушавамо да вратимо повезаност између генерација. Радосно је што деца желе да знају. Она не само да облаче народне ношње, него желе да знају зашто се конкретни обичај изводи и који је његов смисао.“

Према њеним речима, током лета у селу Стоилово се окупља десетине деце и младих који учествују у оживљавању локалних традиција. Недавно су успели да оживе старо коледарско коло и песму, описане у етнографским истраживањима.

Саставила: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова