„Високо“ Евтима Евтимова и ФСБ – песма која уздиже дух

У другој половини 20. и почетком 21. века, Евтим Евтимов (28.10.1933 – 8.06.2016) је један од најпопуларнијих наших песника. Чувени мајстор љубавне лирике дотакао је срца хиљада Бугара својим нежним и искреним стиховима посвећеним првенствено женама и љубави. Објављене у више од 40 збирки песама (у периоду од 1959. до 2013. г), многе песме талентованог песника постале су текстови изузетно успешних песама, које су својевремено отпевале велике звезде бугарске поп музике.

Године 1989. је група изузетних музичара на стихове једне од на први поглед најједноставнијих љубавних песама Евтима Евтимова написала музику и тако се родио један од највећих бугарских хитова.

Оригинал песме, очигледно посвећена вољеној жени, гласи овако:

Стани високо,

изнад зависти и увреда,

изнад ситних сплетки,

високо да би те видео.

Изнад свега данас буди,

ти, љубави плавоока.

Звезде су звезде,

јер су високо.

 
Међутим, у првим тактовима песме, с ефектним мелодијским скоковима и понављањем речи „високо“, текст је промењен на: „Високо, високо, високо... високо стани!“

Наглашавање појединих речи и израза и стално истицање речи „високо“, у комбинацији са узбудљивом мелодијом и одличним аранжманом, претворили су минијатуру „Високо“ Румена Бојаџијева и Константина Цекова у праву химну неприкосновеном достојансву и духовном узвишењу.

Музика чувене групе „Формација Студио Балкантон“ (ФСБ) даје дубоко филозофско значење стиховима Евтима Евтимова, уздужући их „високо“ – далеко од првобитне идеје.

Песма „Високо“ има невероватан успех и остаје један од најлепших примера музике групе ФСБ.

Године 1975, када су тада 22-годишњи Румен Бојаџијев, Константин Цеков и Александар Бахаров покренули пројекат „Формација Студио Балкантон“ (ФСБ), први ковери младог рок трија у поптуности су преокренули сва дотадашња размишљања меломана и стручњака о утицају прогресивног рока – жанра који у то време није толико популаран у Бугарској. Још тада су тројица оснивача групе ФСБ препознали могућност комбиновања елемената бугарског фолклора и савременог звука у својој музици.

Постави групе ФСБ су се 1979. године придружили гитариста Иван Лечев и бубњар Петар Славов. И тако се студијска формација трансформисала у најатрактивнију концертну групу у Бугарској, која, поред незаборавних песама, које обликују упечатљиве мелодије и прецизни аранжмани, импресионира савршеним звуком, одличним избором инструмената и укључивањем шоу елемената попут ласерског и светлосног шоуа током концерата. Отада је ФСБ еталон за квалитетну уметност.

Њихови текстописци су песник с гитаром Михаил Белчев и музиколошкиња Данијела Кузманова, као и истакнути бугарски песници као што су Георги Константинов, Добри Жотев, Калин Донков, Евтим Евтимов, Виктор Самуилов.

ФСБ у својој музици користи мотиве из бугарске традиционалне музике, аутентичне гласове народних певача, бугарске фолклорне инструменте, као и инструменте попут маримбе или ксилофона који се ретко срећу у рок музици.

Нумера „Високо“, у чијем завршном делу се чују гајде, представља савршен пример тежње групе ФСБ ка усклађивању традиције са иновацијама. Овим препознатљивим домаћим звуком, формација, која је постала симбол бугарског рока, као да поручује: „Станите високо, Бугари! Звезде су звезде јер су високо!“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова