Иван Вазов – савременик бугарске слободе, Уједињења и Независности Бугарске

На данашњи дан 1921. године, преминуо је истакнути бугарски књижевник  и друштвени посленик Иван Вазов, који нам је завештао неке од најлепших речи посвећених Бугарској. Његову искрену љубав према домовини откривамо у његовим приповеткама, путописима, романима, позоришним комадима, песмама. Генерације Бугара одрасле су уз његове песме, а једна од првих које научимо напамет и памтимо цео живот је „Ја сам Бугарче“:

„Ја сам Бугарче и волим
наше планине зелене,
звати себе Бугарином
прва радост је за мене.“

У свом стваралаштву Вазов обрађује знатан део тема које су у фокусу друштва у другој половини XIX и почетком XX века. Оно може да послужи као својеврстан летопис херојских бугарских победа у име великог националног циља  – ослобођења и уједињења Бугарске после петовековне османске владавине. Проглашење независности Бугарске 1908. године је једини догађај из тог периода о којем, према расположивим подацима, Вазов није ништа написао.

„Реч је заиста о важном догађају, али не би требало да књижевна дела Вазова прихватамо буквално. За свог живота, који је трајао 71 годину, народни песник је преживео 5 ратова. Његово стваралаштво прожето је духом слободе и независности, којима Бугарска тежи. И није случајно управо Вазов назван патријархом бугарске књижевности“, објашњава Атанас Капралов, директор Националног музеја књижевности.

Бројна књижевна дела Ивана Вазова подстичу низ генерација Бугара, рођених у иностранству, да упознају и заволе Бугарску. Она су и својеврсна визиткарта наше земље у свету.

Велико је интересовање за Музеј-кућу патријарха бугарске књижевности у Софији. Према речима Атанаса Капралова, она је веома посећена – долазе како Бугари, тако и странци:

„Обично странци слабо познају књижевника Ивана Вазова. Желе да им кустос исприча какав је он био човек, јер су ипак схватили да је тај наш књижевник у неку руку оличење бугарске душе. Упознајући Ивана Вазова они сазнају више и о савременим Бугарима. Занимљиво је да након посете Музеј-кући многи од њих траже његова дела – најчешће роман ’Под јармом’“, каже Капралов.

Постоји и занимљива чињеница везана за тај историјски Вазовљев роман који заузима достојно место у пантеону бугарске књижевне класике. Године 1894. он је прво издат у преводу на енглески језик.

Прочитајте још:

• Глумац Руси Чанев адаптирао роман "Под јармом" за бугарску децу у иностранству

Превела: Албена Џерманова