Музика

Вести

„Месече ле“ – узорна фолклорна минијатура чувеног Красимира Кјуркчијског

петак, 26 јун 2026, 19:35

Красимир Кјуркчијски (1936 – 2011)

Красимир Кјуркчијски (1936 – 2011)

ФОТОГРАФИЈА libtg.info

Величина фонта

„Фолклор сам увек доживљавао као неизоставан део свог стваралаштва, не постављајући питање зашто и како га користим... Мислим да фолклор има велику моћ, носи много тога, обогаћује самог ствараоца и треба да се, наравно, користи разумно, штедљиво, да не буде плакатно и цитатно. Уметници који посежу за фолклором увек су били мало другачији у свом размишљању. То показују и наши класици: Панчо Владигеров, Љубомир Пипков, Веселин Стојанов, Филип Кутев, који су дубоко повезани са нашим народним стваралаштвом. Мислим да се то не односи само на мене, већ и на будућу генерацију младих аутора... Ипак, човек се најбоље изражава на свом матерњем језику. Ово је мој пут, који сам сам изабрао...“ каже тада млади композитор Красимир Кјуркчијски у разговору за БНР из 1976. године, током Трећег националног сабора бугарског народног стваралаштва у Копривштици.

Красимир Кјуркчијски, новембар 1978. г.

ФОТОГРАФИЈА БТА

Истакнути бугарски композитор Красимир Кјуркчијски (22. јун 1936 - 15. децембар 2011) је за живота важио за једног од најуспешнијих и најчешће извођених бугарских композитора у свету. Задивљујући мирис бугарске народне песме буквално струји из сваког такта његових дела. Рођен у малом планинском граду Тројану, Кјуркчијски је одрастао у сиромашној породици, али у изобиљу љубави – родитељи су препознали његову страст према музици и подржали су га на том путу.

„Још за време студија имао сам јасну визију да ће народна песма бити једна од стално присутних идеја у мом стваралаштву. Куда ће ме она одвести? Претпостављам да ме још није уздигла до највећих висина где би требало да буде један композитор, али барем ходам, корачам поред ње и морам вам рећи да сам поносан на то да могу да део тога пренесем у свој рад...“ каже Кјуркчијски у интервјуу из 1984. године.

ФОТОГРАФИЈА archives.bnr.bg

Већ на почетку студија на Конзерваторијуму Кјуркчијског прати велики успех. Гудачки квартет, који је написао 1959. г, донео му је до тада невиђено признање – велику награду на такмичењу за најбољу композицију „Париске музичке недеље“ 1966. године. Тада је имао само 30 година... Током целог живота био је веома омиљен и поштован и није морао да прави компромисе са својим радом. Захвалан је Филипу Кутеву, који је први препознао његов осећај за фолклор и ангажовао га је да обрађује народне песме за Државни фолклорни ансамбл, након чега га је именовао за диригента.

„Можда су управо тај период од десет година, када сам радио са Државним ансамблом, у потпуности уроњен у атмосферу фолклорног ритма и звука, и то аутентичног фолклора какав не можете чути нигде другде, и комуникација са певачима, инструменталистима – гајдашима и кавалистима, оставили трајан печат који се не може ничим избрисати. То је вероватно и разлог зашто толико волим фолклор...“, говорио је својевремено Кјуркчијски.

ФОТОГРАФИЈА архива

Његов несвакидашњи композиторски таленат, у комбинацији са поштовањем и љубављу према народном генију, учинили су да постане један од најбољих композитора. Бугарски ансамбли и данас одушевљавају публику широм света његовим јединственим хорским минијатурама. Деведесету годишњицу композиторовог рођења прослављамо његовом обрадом родопске песме „Месече ле“ у извођењу незаборавне Надежде Хвојневе.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова