Бугарски празник Џулај морнинг

Сунце излази сваког дана, али само 1. јула, према устаљеној традицији, небеско светило у Бугарској дочекујемо на посебан начин – одушевљеним поклицима, пивом, рокенролом и ватрама на морској обали, уз песму групе „Јураја Хип“ – „Џулај морнинг“. Масовни дочек првог јулског јутра претвара се у луду журку крај морских таласа и својеврсни тријумф слободног духа. Најузбудљивији је излазак сунца изнад литица крај села Камен брјаг надомак Каварне, на северном приморју, које слови за престоницу традиције Џулај морнинг.  

У периоду од 2007. до 2015. године прво јулско јутро је тамо, на нашој најисточнијој обали, где сунчеви зраци прво обасјавају Бугарску, дочекивао и  сам Џон Лотон, некадашњи певач „Јураја Хипа“. Уосталом, море није једина дестинација где се обележава Џулај.  Посебан дочек изласка сунца 1. јула организује се широм земље.

Џулај морнинг је бугарски празник и није познат у другим европским земљама. Према већини извора, први масовни дочек првог јулског јутра био је 1986. године, када се група рокера појавила на плажи у Варни и пустила култну песму „Џулај морнинг“. Занимљиво је да је Џулај, који неки одређују као протест против комунистичке власти, постао популаран након пада комунистичког режима.

Традицију дочека прве јулске зоре на морској обали уз песму „Џулај морнинг“ неки повезују са хипи покретом. "То је био наш начин да кажемо: водите љубав, не рат!" – објаснио је један бивши хипи и присетио се година када су певали на плажи под будним оком милиционара, мада су се и они у еуфорији дугоочекиваног изласка сунца на трен препуштали емоцијама неприхватљиве са тачке гледишта „социјалистичког морала“ журке. Данас се стари хипици дистанцирају празника, тврдећи да се идеја комерцијализовала и претворила у профитабилну туристичку индустрију. И поред тога Џулај морнинг и даље инспирише људе и пружа им шансу да се ослободе ланаца и хаоса великог града.

Уредила и превела: Албена Џерманова