Кејси из Њујорка која је изабрала Бугарску за свој дом

Упознаћемо вас са једном Американком која са осмехом каже да је из Ћустендила. Кејси Ангелова је рођена и одрасла у Бруклину, Њујорк, али је пре више од 15 година постала бугарска снаја и изабрала Бугарску за свој дом. Са породицом се преселила у Ћустендилски регион на југозападу Бугарске, где је пронашла нови правац у свом животу – одрживу пољопривреду, органску храну и везу с природом.

На породичној фарми у селу Шипочано, Кејси и њен супруг развијају различите пројекте инспирисане локалним традицијама и природним карактеристикама региона, познатог као „трешњак Бугарске“. Међу њима се издвајају узгој тартуфа, производња крафт трешњеваче и њена најновија страст – израда Кастиљског сапуна од биљних уља.

По доласку у Бугарску, Кејси је открила нешто што јој је много недостајало у Њујорку – директни контакт с природом.

„У Њујорку нема довољно зелених површина, све је у бетону и човек тешко може да осети везу с природом. Када сам дошла у Ћустендил, била сам јако импресионирана трешњама на улицама града. После школе, деца би пролазила поред њих, брала и јела трешње. У Њујорку је то незамисливо. Управо та близина природе учинила је да се ја осећам добро овде. У Њујорку сам радила од јутра до мрака и нисам имала времена за породицу и себе. Овде сам пронашла равнотежу између пословних и породичних обавеза.“

Њен пут до новог живота пролази и кроз кување. У Бугарској је Кејси открила љубав према кувању, храни, баштованству и сеоском начину живота. Године 2008. почела је да води кулинарски блог „Eating, Gardening and Living“ у коме пише о својим експериментима и открићима. Интересовање за гастрономију одвело ју је на престижни Амерички кулинарски институт у Хајд Парку, који је завршила 2011. године.

Међутим, прве лекције из бугарске кухиње добила је од своје свекрве:

„Када се родила наша прва ћерка, моја свекрва је дошла у Њујорк и донела чубар, босиљак и друге зачине. Она није знала енглески, а ја – бугарски, али ме је научила да спремам ћуфте и мусаку. Имала сам свеску у којој сам цртала и бележила рецепте, које и данас чувам. Не кувам често бугарска јела, више волим интернационалну кухињу, али много волим таратор и шопску салату. Моја летња дијета је парадајз и краставац из баште, добар сир и таратор.“

Али њена гастрономска трагања не стају ту. Током свог кулинарског путовања у Њујорк, Кејси је пронашла инспирацију у тартуфама и занатским дестилеријама, а своје идеје је остварила у Бугарској.

Кејси за себе каже да је списатељица, фармерка, куварица, консултанткиња за одрживо баштованство, мајсторка за компост и вински ентузијаста.

Активно је укључена у иницијативе које промовишу еколошки чисту храну и одржив начин живота, као и у стварање омладинске мреже Slow Food у Бугарској.

Бугарска за Кејси одавно није само место где живи и ради, временом је она постала дом у коме је открила свој позив и начин живота. Дом где су спокој села и рад у природи извор инспирације.

„Неки људи иду на терапију, моја терапија је башта. И овај једноставан начин живота је добар за срце. Кад год имам слободног времена, врло радо га посветим башти, гледам парадајз, слушам цвркут птица, крекет жаба и зујање пчела. И ово ми се јако свиђа. Јер у граду бука никад не престаје, док овде можете да чујете природу.“

Након близу две деценије у Бугарској, Кејси се више не осећа као гост, напротив – с осмехом каже да је из Ђустендила.

„Када ми људи кажу да сам из Њујора, ја одговарам: не, нисам, ја сам из Ћустендила. Нисам ја Американка у САД, нити сам Бугарка у Бугарској, али се зато осећам становником Ћустендила. Након толико година овде, Бугарска је мој дом и сањам да овде направим нешто што ће остати и после нас,“ рекла је на крају нашег разговора Кејси из Ћустендила.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова