Бугарски ученици из Софије и Загреба стопама епископа Јосипа Јураја Штросмајера

Ученици Бугарске допунске школе „Иван Вазов“ у Загребу и ученици 33. Језичке гимназије „Света Софија“ у Софији удружили су ентузијазам и напоре како би обогатили причу о личности која је дала непроцењив допринос изградњи бугарске интелигенције после Ослобођења од османске власти и која нам је завештала речи: „Увек сам волео и поштовао достојанствен, здравог разума и срца, а посебно вредан, честит и поштен бугарски народ.“

У читалишту „Г. С. Раковски – 1925 г." у Софији младите људи су заједно са својим менторима из Грађанског удружења „Епископ Јосип Јурај Штросмајер“ представили мултимедијални пројекат посвећен раду хрватског бискупа Јосипа Јураја Штросмајера.

Штросмајер је 9 година провео на нашем тлу. Токомсвог животног века, од 1815. до 1905. године, успео је да заслужи истакнуто место у историји као католички бискуп и теозоф, друштвени и политички посленик, мецена и велики покровитељ бугарске просвете и књижевности.

„Ми у Хрватској познајемо Јосипа Јураја Штросмајера као човека који је сва своја лична средства даровао за изградњу велелепне катедрале у Ђакову – прича Иглика Касабова, директорка бугарске школе у Загребу и наставља: Сваке године бугарска заједница одаје почаст његовом делу, признајући га као једног од наших народних будитеља, па 1. новембра представници дипломатског кора, друштвени радници и ученици наше школе одлазе тамо. Зато су и наши ђаци били веома добро припремљени и знали су ко је био бискуп Јосип Јурај Штросмајер.“

Ценцерушка Андреева – доскорашњи секретар највећег софијског читалишта, при којем је основан Хрватско-бугарски културни центар који носи име овог свештеника, додаје и једну занимљиву чињеницу о делатности Јосипа Јураја Штросмајера:

„Његова највећа заслуга је то што је помогао браћи Миладинови да објаве књигу ʻБугарске народне песме’. Након што су их сакупљали шест месеци, отишли су код бискупа Штросмајера и предали му прикупљени материјал. А он им је рекао: ’Препишите текстове бугарским писмом, јер су сада написани грчким словима, па ћу вам онда помоћи.ʻ Желела бих да истакнем и његову помоћ у школовању бугарских студената у Загребу, који су се по завршетку образовања вратили у домовину и одиграли изузетно важну улогу у духовном развоју наше нације. Он има још много заслуга, због чега би његово дело требало више промовисати међу младима.“

Пројекат ученика садржи три компоненте – књигу „Све о вери и Отаџбини!“, документарни филм и фото-изложбу. Реализован је у оквиру Националног програма „Неиспричане приче о Бугарима“ Министарства образовања и науке.

Ученици преузимају улогу истраживача, учећи да постављају питања као прави репортери. Заједно са пријатељима из Горњоградске гимназије у Загребу осмислили су текстове и концепцију плаката о Хрватима који су, подстакнути Јосипом Јурајем Штросмајером, учинили нешто изузетно за Бугарску – учитељици Клотилди Цветишић, ректору Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ Стјепану Јуринићу, писцу и бискупу Фрањи Рачком. Прикупљене информације потом су професори и ментори ученика објединили у књизи.

Према речима директорке школе, ученици су веома заинтересовани када раде на ваннаставним пројектима.

„Знатан део њих долази из модерних двојезичних и вишејезичних средина, из веома напредних школа, где су рад са текстовима и фотографијама, израда колажа и видео-садржаја свакодневни део наставе у њиховој  главној школи – додаје она. – За њих је мање занимљив део наставе у допунској школи учење готових текстова, бубање и читање. Више воле да уче у ходу.“

Што се тиче рада са ученицима у бугарској школи у Згребу Иглика Касабова наводи да сматра да је највећи изазов очувати почетни ентузијазам деце, јер са све захтевнијим програмом у главној школи њихов свакодневни живот постаје све динамичнији. Према њеним речима, и наредна школска година биће динамична. На јесен ће допунска школа поново отворити врата за бугарску децу у три земље – Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији. Са поновним отварањем учионица, како стварних тако и виртуелних, настаће још једна неиспричана прича о Бугарима.

"Имамо потомке баштована, оперских певача, као и припаднике новог емигрантског таласа. Намеравамо да испричамо приче о Бугарима који већ неко време живе у Хрватској – о томе како зарађују за живот, шта су овде пронашли и шта их задржава ту. Међу њима има веома упечатљивих личности из области уметности, образовања, књижевности, па чак и азијских медитативних и борилачких вештина“, рекла је на крају Иглика Касабова.

Превела: Албена Џерманова