Покрети очију откривају људске емоције

Препознавање људских емоција и идентификација особа на основу праћења покрета очију – то је циљ пројекта на којем раде научници Института за информационе и комуникационе технологије при Бугарској академији наука (БАН). У научном тиму је и млади научник Теодор Вакарелски, који је идеју за овај пројекат добио пре пет година, када је присуствовао предавању свог ментора, професора Кирила Андреева, посвећеном технологији праћења покрета очију (Eye Tracking).

„Какве информације можемо да добијемо из покрета очију? То је било прво питање које смо себи поставили –  присећа се Теодор Вакарелски – Приликом испитивања у нашој лабораторији користили смо такозвани eye tracker – високофреквентну камеру од 1.000 Hz. Она прави хиљаду снимака у секунди, са веома високом резолуцијом и ради у инфрацрвеном спектру. Захваљујући њеној изузетној прецизности, можемо да забележимо и анализирамо чак и најмањи трептај ока.“

Током експеримената добровољци су имали задатак да поглед усмере ка једној одређеној тачки. Иако се чини да им очи мирују, испоставило се да она непрестано изводе три различите врсте покрета, од којих је једна погодна за анализу у сврху идентификације особе. Према речима Теодора Вакарелског, овај метод пружа знатно виши ниво безбедности, јер се отисак прста и потпис могу фалсификовати.

Рад научника део је европског пројекта VIBraTE, којим руководи доцент Димитар Проданов, а чији је основни циљ развој и унапређење можданих импланата.

„Реч је о интерфејсу мозак-рачунар (Brain-Computer Interface) који омогућава интеракцију човека и машине директно путем мождане активности. Један од праваца пројекта посвећен је неинвазивним системима. Они не ограничавају човека и није потребно уграђивати мождани имплант како би се прикупиле потребне информације. То се може постићи и помоћу удаљеног уређаја који их скенира“,објашњава Теодор Вакарелски у интервјуу за програм „Христо Ботев“ БНР.

С тим у вези у Институту је већ изграђена прва лабораторија у Бугарској за тестирање можданих импланата. Опремљена је оптичким столом који је добро изолован од вибрација из окружења, што омогућава изузетно прецизна мерења. У лабораторији је могуће симулирати пулс, дисање и различите покрете тела, као и испитивати интеракцију између људског мозга и можданог импланта.

„Наш циљ је да развијемо модел који ће имати боље карактеристике од постојећих можданих импланата, јер садашња решења носе бројне ризике и још увек имају одређене недостатке“, додаје научник.

Интердисциплинарни истраживачки тим очекује да ће до краја наредне године доћи до коначног резултата – модела спремног за примену у међународном пословању, који би унапредио постојећу технологију и омогућио њену ширу практичну употребу.

„Мождани импланти могли би да донесу значајно побољшање код бројних обољења. Неки модели намењени су дијагностици, други – побољшању здравственог стања пацијената, али се њихова најважнија примена за сада односи на побољшање квалитета  живота парализованих особа. Реч је о ситуацијама у којима мозак функционише нормално, али је услед саобраћајне несреће или неког другог инцидента дошло до повреде кичмене мождине.Мождани имплант омогућава да се сигнали из мозга преузму и проследе систему заснованом на вештачкој интелигенцији, који их анализира. На основу тога могуће је на пример управљати курсором на екрану рачунара, па чак и покренути егзоскелет или инвалидска колица, чиме се особи враћа могућност кретања.“

Према речима научника, уз помоћ можданог импланта могуће је предвидети тренутак када постоји ризик од епилептичног напада. У таквој ситуацији особа мора да одмах обустави вожњу и смести се на безбедно место, како би се спречиле евентуалне повреде. Такође, електростимулацијом, која не изазива зависност, за разлику од већине медикаментозних терапија, може се ублажити клиничка депресија.

Извор: Програм „Христо Ботев“ БНР, интервју Ани Костове
Текст: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова