Споменик Незнаном јунаку у Софији – симбол части, патриотизма и самопожртвовања

Данас, када Бугарска обележава 118 година од проглашења своје независности од Османског царства, навршава се 45 година од откривања споменика Незнаном јунаку у Софији у његовом садашњем изгледу. Први споменик Незнаном јунаку подигнут је 1920. године у Великој Британији. Њен пример су следиле и многе друге земље које су учествовале у Првом светском рату. Историја подизања споменика Незнаном јунаку у Софији праћена је разним тешкоћама. Он је неколико пута мењао свој изглед, али је симболика коју носи очувана. О историји споменика разговарали смо са др Александром Мирковим, историчарем специјализованим за проучавање историје наше престонице.

„Године 1918. изабрана је комисија за изградњу архитектонског споменика. Четири године касније је министар народне просвете Стојан Омарчевски предложио да се оснује фонд за прикупљање потребних средстава. Међутим, политичка превирања у земљи су успорила реализацију ове идеје. Дана 14. децембра 1926. године је посебна комисија на челу са министром одбране ген. Иваном Влковим поверила пројекат израде спомен-обележја познатом бугарском вајару Андреју Николову. Одређено је и место за монумент – с јужне стране цркве Свете Софије. Одлучено је да он представља симболичан гроб свих знаних и незнаних бугарских војника који су пали у борби за ослобођење, уједињење и одбрану Бугарске“, прича Александар Мирков.

Када је у ствари откривен споменик Незнаном јунаку и каква је његова даља судбина?

„Свечано откривање споменика уприличено је 1941. године, а последњу реч о томе имао је цар Борис III – наставља Александар Мирков – Композиција је садржала неколико основних елемената. Централна фигура био је бронзани лав као национални симбол. Значајно место је заузео гранитни саркофаг-постоље са бронзаним рељефом и два метална крста за храброст са натписом: ʻПогинулима за домовину - вечна слава и хвала!’. Саркофаг је био фланкиран барељефима: с једне стране је приказана жалосна врба као симбол жалости, а с друге су биле две ожалошћене забрађене жене погнутих глава. Споменик Незнаном јунаку није постојао дуго времена. Током англо-америчких бомбардовања Софије је озбиљно оштећен. Након радикалних политичких промена у Бугарској од 9. септембра 1944. године споменик је уклоњен, а скулптура лава је два пута премештана. Касније је, по наређењу министра градње и путева ген. Ивана Винарова, лав постављен на округло постоље испред улаза бивше царске резиденције Врана, у близини Софије. Временом су његови трагови изгубљени, али је 1975. године, на дојаву грађана, пронађен на кампу крај резиденције и предат на чување Војно-историјском музеју у Софији.“

Питање обнављања споменика Незнаном јунаку покренуто је око 70-их година ХХ века. Расписано је на десетине конкурса, предложени су различити пројекти, промењено је чак и место за подизање спомен обележја, али у крајњој линији није одобрен ниједан пројекат. На идеју Пенча Кубадинског, члана Политбироа Централног комитета Бугарске комунистичке партије, донета је одлука да споменик Незнаном јунаку буде изграђен на истом месту, али са промењеним изгледом.

„Године 1980. је ауторском колективу под руководством архитекте Николе Николова и скулптора проф. Љубена Димитрова додељен задатак да што хитније изради нови пројекат. Споменик је откривен 22. септембра 1981. године уз велику војну свечаност. Он достојанствено носи идеју славе и одавања почасти – скроман је, али свечан, на њему гори вечна ватра, са обе стране ватре су постављени ловорови венци, а на каменој плочи су уклесани стихови великог бугарског песника Ивана Вазова:

„Бугарска, за тебе су они умрли,

једино си ти била достојна њих,

и они су тебе, мајко, достојни били.“

Шта данас представља споменик посвећен незнаном јунаку?

„У саркофагу се налази 15 чаура са светом земљом из свих крајева Бугарске и посмртни остаци непознатих бугарских ратника са места од посебног историјског значаја. Тако је спомен-обележје постало симбол части, патриотизма и самопожртвовања свих бугарских војника. Оно симболизује везу између прошлих и садашњих генерација и показује поштовање потомака. У скулптурну композицију је укључен и лав са старог споменика. Спомен-обележје је временом постало свети симбол бугарске државе. Често се може чути како старији људи говоре својим унуцима да ће Бугарска постојати све док на споменику гори вечна ватра у знак сећања на све оне који су дали живот у борби за слободу наше земље“,  каже  Александар Мирков

Превела: Марина Бекријева

Уредила: Албена Џерманова