Предавати бугарски језик у Банату

Прва академска година (2025/2026) за Светлану Караџову, лектора за бугарски језик на Западном универзитету у Темишвару, прошла је у знаку изненађујућег интересовања за учење бугарског језика. У интервјуу за Радио Бугарску она је рекла да је у Румунију дошла без великих очекивања, али је за осам месеци боравка у Темишвару урадила пуно и оно што је најважније – успела је да постави темеље једне активне и блиске заједнице. Љубав према бугарском језику окупља различите људе – од студената, махом етничких Румуна, преко етничких Срба до представника локалне заједнице банатских Бугара који показују велику марљивост и интересовање и гаје наду да ће ускоро посетити Бугарску.

Хрестоматија књижевних и научних текстова чији су аутори банатски Бугари

Једно од најзначајнијих достигнућа током године јесте успешна примена специјализоване хрестоматије, коју је саставила Бугарска академија наука (БАН), а у којој се налазе текстови које су написали банатски Бугари. У питању су текстови посвећени животу у Банату и стварности заједнице банатских Бугара. Караџова каже да је, како би се привукла и задржала пажња банатских Бугара, који пишу латиницом и живе у том региону већ скоро три века, потребан посебан приступ. Историјски периоди изолације удаљили су их од културног живота у отаџбини. И баш из тог разлога, наставни текстови морају да резонирају са њиховим духом.

Светлана Караџова повлачи паралелу са прошлошћу истичући да када су 1948. г. у Старо Бешеново послати бугарски професори, настава није уродила жељеним плодом јер ти људи нису били припремљени за специфичну локалну културу. Грешке из доба комунизма, када није пронађен прави приступ овој конзервативној католичкој заједници, данас се исправљају кроз текстове везане за њихову историју.

„Видела сам да се текстови католичких аутора или адаптације текстова Јакуа Ронкова, који је представник банатских Бугара, читају с посебним узбуђењем, што доприноси да и комуникација и процес учења теку лако и глатко. Користим прилику да се захвалим главном асистенту, доктору Магдалени Абаџијевој и целом тиму колега из БАН, с којима смо радили на овој хрестоматији, јер је она пронашла своје најприродније окружење управо у овом лекторату.“

Мостови ка локалној заједници и дискусије у Старом Бешенову

 Светлана Караџова, поред својих обавеза на универзитету, активно учестује и у културном животу банатских Бугара. Главна сцена ових активности је село Старо Бешеново и његов културни центар „Карол Телбизов“. Управо тамо је Светлана организовала 11 сусрета-дискусија, које обухватају теме из историје, културе, као и савремене грађанске проблеме.

Присећајући се прошлих месеци и динамике одржаних дискусија, Светлана каже:

„Идеја ми је била да се организују разговори о различитим темама из историје и културе, о грађанским проблемима, да се деси дијалог између представника заједнице, пре свега у циљу активирања стеченог знања и подстицања конверзације, јер без артикулисања знања, оно би нестало. Разговори о одређеним књигама и темама, уз представљање разчитих ставова – мислим да се све то десило током тих 11 сусрета. На јесен ћемо наставити, само што их неће бити толико колико их је било током првих месеци, уз то, имаћемо фиксне теме за расправу.“

Књижевни пројекти и дипломатске посете

Академску годину за нама обележило је и неколико догађаја. На иницијативу Караџове, поводом 24. маја – Дана бугарског језика у Румунији, на универзитету у Темишвару је одржана велика манифестација. На позив руководства универзитета, уочи празника, гостовао је бугарски амбасадор у Румунији Њ. Е. Ратко Влајков, који је имао низ сусрета са руководством и студентима.

Бугарски језик је пронашао своје место и у градској средини Темишвара кроз пројекат „Поетско путовање: мај у трамвају“. У њему учествује један од најбољих Светланиних студената – етнички Румун Доријан Ерина, који је превео две песме – Ивана Вазова и Димча Дебељанова, с бугарског на румунски језик. У оквиру иницијативе, корисницима јавног превоза дељени су папирићи са стиховима на бугарском и румунском језику.

Летњи семинари у Бугарској и поглед ка будућности

Успешни биланс године огледа се и у конкретним могућностима за студенте из суседне Румуније. Захваљујући Министарству образовања и науке Бугарске, Универзитет у Темишвару сваке године добија три стипендије за летње семинаре бугарског језика, које организују Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“ и Универзитет „Свети Ћирило и Методије“ у Великом Трнову.

Мандат Светлане Караџове наставља се и у наредној академској години са још већим очекивањима, јер је бугарски језик постао изборни предмет за студенте свих факултета Западног универзитета у Темишвару. На крају нашег разговора, Светлана је изнела своју визију о будућем развоју лектората:

„Мислим да ће и бугарски језик пронаћи своје место међу словенским језицима који се изучавају на Западном универзитету у Темишвару. Верујем да ће се створити услови за развој интензивније културне делатности у заједници банатских Бугара. Њихово укључивање у бугарски језик, који је тренутно за њих помало егзотичан, дешаваће се на лакши начин кроз различите културне догађаје, за које се надам да ће се чешће организовати. Промоције књига или друге иницијативе подстакнуће људе да долазе на такве догађаје како би се сусрели с културом која им је и далека и блиска,“ закључила је Светлана Караџова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова