Демографска стварност наговештава полицентрични развој Бугарске

Крајем 2025. године Бугарска је имала око 6,4 милиона становника. У односу на претходну годину, број становника смањен је за више од 14.000, односно за око 0,22 %. Истовремено, емиграција наставља да опада – земљу су напустиле свега 4.532 особе, док се у Бугарску доселило 17.369 људи, међу којима је велики број страних држављана. Да ли је реч о трајном тренду? Одговор на то питање даје проф. др Спас Ташев са Института за проучавање становништва при Бугарској академији наука.

„Година 2023. показала се као прекретница. Те године остварили смо најбоље демографске показатеље у последњих десет година и управо на основу тог напретка сматрали смо да Бугарска улази у период извесне демографске стабилизације. Укупна стопа фертилитета износила је 1,81 дете по жени у репродуктивном добу, што је у том тренутку био најбољи резултат у Европској унији. Наравно, то није довољно за просту замену генерација – за то је потребан коефицијент од 2,1 – али смо били ближи том циљу него раније. Нажалост, већ 2024. године овај показатељ пао је на 1,76, а 2025. на свега 1,65“, каже Ташев.

Као један од највећих демографских изазова издваја чињеницу да Бугарке данас у просеку прво дете рађају са 28 година, због чега се све ређе одлучују и на друго дете.Истовремено, наглашава да Бугарска од периода после пандемије ковида бележи трајан позитиван миграциони салдо. Емиграција је, како истиче, стабилизована. Док је земља некада сваке године губила између 50.000 и 70.000 особа које су одлазиле у иностранство да живе и раде, данас је принуђена да увози радну снагу.

„Тренутно запошљавамо раднике из Пакистана, Таџикистана, Непала, Бангладеша и Азербејџана. Анализирао сам те податке и испоставило се да у Бугарској остане да ради свега око 40% оних који добију радну визу. За већину њих Бугарска је само одскочна даска, односно улазна капија ка Европској унији. Чим стигну, брзо настављају пут ка земљама западне Европе. То показује да наш систем ангажовања такве радне снаге има озбиљне недостатке. Зато се намеће логично питање – зашто не користимо потенцијал бугарске дијаспоре, посебно оне која живи у суседним државама?“, истиче Ташев.

Према Нацрту националне концепције регионалног просторног развоја, који је ресорно министарство у априлу упутило на јавну расправу, чак трећина од укупно 5.250 насељених места у Бугарској има мање од сто становника. Истовремено, као средине у којима постоји потенцијал за будући развој земље издвојено је свега педесет градова, разврстаних у четири категорије значаја.

„Наш највећи проблем је неравномеран економски развој земље. Подаци показују да престоница и још пет до шест већих урбаних центара привлаче становништво, док се готово сви остали делови Бугарске суочавају са дубоком демографском кризом. Данас већ имамо око 200 села која се и даље воде у евиденцији, али у њима више нема ниједног становника. Демографија јасно показује да насеља са 100 или мање житеља више немају потенцијал за опстанак и природно обнављање становништва. У њима друштвени живот полако нестаје. Ипак, није цела Бугарска у таквом положају. Ако погледамо насеља у околини 5-6 великих градова у којима се привреда успешно развија, видећемо да тамо број становника расте“, наглашава професор.

Према његовим речима, концепција Министарства регионалног развоја и јавних радова полази од чињенице да Бугарска тренутно није у могућности да обезбеди равномеран демографски развој на читавој својој територији. Због тога се као модел будућег развоја прихвата концепт полицентричности. Да би се испунили критеријуми Европске уније у погледу броја становника по планским регионима, предложено је да се број планских региона смањи са садашњих шест на четири. Документ предвиђа и могућност да се у периферним крајевима, где је број ученика мали, део наставе организује на даљину. Са таквим решењем професор Ташев није у потпуности сагласан.

„Школа није само место на којем се стичу знања. Она обликује личност, изграђује карактер и представља важно окружење за социјализацију младих. Зато је искључиво онлајн настава, посебно за децу и младе који тек стичу животно и друштвено искуство, веома опасна“, упозорава он.

Професор Ташев ипак изражава уверење да ће развој савремених електронских технологија, пре свега телемедицине, омогућити становницима слабо насељених подручја Бугарске знатно бољи приступ здравственој заштити.

Превела: Свјетлана Шатрић