Бугарско књижевно благо чува се у Конгресној библиотеци у Вашингтону

Бугарска је у Конгресној библиотеци у Вашингтону присутна једном од најбогатијих националних збирки ван својих граница. Настајала је деценијама – захваљујући размени публикација, донацијама, куповини и сарадњи која није прекидана ни у временима највећих политичких тензија између Софије и Вашингтона.

Најстарија бугарска издања која су стигла у Конгресну библиотеку јесу „Псалтир“ и „Постање“ из 1857. године, као и „Нови завет“ из 1850. Већ 1861. године уврштени су у библиотечки каталог, иако ни данас није познато како су доспели у престоницу САД. Права институционална размена, међутим, почиње тек крајем XIXвека.

„Прави почетак сарадње датира из деведесетих година 19. века“, каже за БНР библиотекарка Анџела Кенон.

„Имам пример једног од наших најранијих материјала који је Паул Леверкен, лични секретар цара Фердинанда Првог, поклонио Институту Смитсонијан. Реч је о 'Зборнику народних умотворина, науке и књижевности' из 1897. године. Тај примерак носи екслибрис самог цара.“

У то време бугарска издања била су сврстана у Словенско одељење Библиотеке Конгреса, где је пажња пре свега била усмерена на Русију. Тек после Другог светског рата долази до значајне промене у приступу.„После учешћа у два европска рата библиотека је схватила да је неопходно систематски прикупљати информације о свим тим земљама“, објашњава Кенон. „Незнање о томе шта се дешава у једном делу света може угрозити безбедност неког другог.“Уочи почетка Хладног рата, 1946. године, Бугарска и САД потписале су споразум о размени службених докумената, књига и периодичних публикација.

Према том споразуму, Конгресна библиотека преузела је обавезу да обезбеди комплет службених публикација америчке владе и набави по један примерак сваке књиге уврштене у националну библиографију САД. Бугарска страна се, с друге стране, обавезала да доставља службене државне публикације, сва издања националне библиографије „Бугарски књигопис“, као и периодику и дневну штампу коју одабере Конгресна библиотека.

Тако је успостављена професионална сарадња која није прекинута чак ни педесетих година прошлог века, када су Бугарска и САД прекинуле дипломатске односе после политички монтираног процеса против Трајча Костова (вођен у Бугарској од 7. до 14. децембра 1949. године, а некадашњи секретар Централног комитета Бугарске комунистичке партије проглашен „непријатељем са партијском књижицом“, шпијуном и националистом, након чега је осуђен на смрт и погубљен вешањем).

Тај период детаљно је описан у научном раду Анџеле Кенон из 2010. године „Историјски развој бугарске колекције у Конгресној библиотеци од 1894. године до данас“.

Посебно место у историји ове сарадње заузима преписка између Џејмса Бенета Чајлдса, једног од водећих стручњака Конгресне библиотеке, и директора Бугарског библиографског института Тодора Борова. Иако су се њихове земље налазиле на супротним странама Хладног рата, из писама се види да су Боров и Чајлдс временом изградили однос заснован на узајамном поштовању и искреном професионалном разумевању.У својој преписци нису разговарали само о књигама и библиографији. Размењивали су мишљења и о свакодневним темама, па чак и о платама библиотекара. Чајлдс је без устезања указивао и на доминантан положај руске грађе у оквиру Словенског одељења Конгресне библиотеке, сматрајући да је реч о проблему који траје годинама.

Међу највреднијим деловима бугарске колекције издваја се приватна библиотека штампара и издавача Тодора Плочева.

„Његова највећа страст било је сакупљање ретких књига“, каже Анџела Кенон. „Путовао је широм Бугарске и разговарао са људима како би сазнао да ли негде чувају старе књиге које би могао да купи или замени.“

До данас није утврђено како је колекција Тодора Плочева стигла у САД. Познато је, међутим, да је Конгресна библиотека 1949. године откупила читаву збирку од његовог сина за 3.000 долара. Она обухвата око 700 наслова, међу којима су нека од најзначајнијих дела бугарске културне баштине – „Кириакодромион“ Софронија Врачанског из 1806. године, чувени „Рибљи буквар“ Петра Берона из 1824, „Бугарска граматика“ Неофита Рилског из 1835, као и бројна дела Георгија Раковског.

„Уверена сам да ова колекција има непроцењив значај за вашу културу и историју“, истиче Кенон. „Кад год је покажемо посетиоцима из Бугарске, они остану искрено одушевљени и дубоко дирнути оним што виде.“

Тодор Плочев био је власник софијске издавачке куће „Право“, у којој је радила и његова супруга Вера Плочева, лекарка и истакнута учесница покрета за права жена у Бугарској. Издавачка кућа основана је око 1918. године, али је после национализације 1948. престала да постоји као приватно предузеће.

Посебно вредан сегмент колекције чине и публикације бугарских исељеника у САД. Почетком XXвека бугарска емиграција покренула је сопствену издавачку делатност, оснивајући новине и штампајући књиге на матерњем језику. Прво значајније гласило био је лист „Народни глас“, који је почео да излази 1907. године у Гранит Ситију, у америчкој савезној држави Илиноис, једном од најважнијих средишта ране бугарске емиграције. Међу необичнијим експонатима налази се и превод једног дела Лава Троцког из 1918. године, који је у фондове Конгресне библиотеке доспео посредством америчких обавештајних служби. У то време оне су пратиле активности појединаца са радикалним левичарским уверењима широм САД.

„Многи досељеници из источне Европе били су блиски таквим идејама, укључујући и велики број радника у Гранит Ситију“, каже Кенон. „Овај примерак је сачуван у толико добром стању да мислим да га нико никада није ни прочитао.“

Ипак, нису сва издања бугарске емиграције у Америци била наклоњена левичарским идејама. Бугари у Њујорку покренули су и антикомунистички лист „Слободна и независна Бугарска“, који је представљао потпуно другачији политички глас унутар исељеничке заједнице.

Конгресна библиотека и данас настоји да систематски прикупља публикације које верно одражавају различите заједнице и друштвене токове у Бугарској. У потрази за изворима који би представили глас муслиманске мањине, Анџела Кенон је током једног од својих истраживачких путовања покушала да успостави контакт са Главним муфтијством Бугарске. У томе није успела, иако је затражила помоћ и Амбасаде САД. Решење је, на крају, пронађено захваљујући дугогодишњој сарадњи са Народном библиотеком Бугарске, која је помогла да у фондове Конгресне библиотеке буде уврштен и часопис „Муслимани“.

Управо је то партнерство, започето још пре успостављања званичних дипломатских односа између Бугарске и САД, временом прерасло у трајан културни мост између две земље.

Сваке године Конгресна библиотека из Бугарске добије око 3.000 публикација – књига, часописа, новина и других издања – које обогаћују једну од најзначајнијих светских библиотечких збирки. Захваљујући том континуитету, истраживачи широм света данас имају далеко потпунији увид у бугарску историју, културу, књижевност и друштвени развој.

Бугарска колекција доступна је у Европској читаоници Конгресне библиотеке у Вашингтону, док су бројна издања дигитализована и бесплатно доступна на званичном интернет порталу те установе.

Превела: Свјетлана Шатрић