„Бугари старог кова“ – највољенија и најигранија бугарска оперета

„Бугари старог кова“ је најпопуларнија и најчитанија новела чувеног бугарског књижевника, новинара, етнографа и борца за национално ослобођење Љубена Каравелова (1834-1879). Време и радња смештени су у 50-те године 19. века у Копривштицу, родни град Каравелова, где се одвија комична, бугарска верзија вечите приче о Ромеу и Јулији. Сазнавши за симпатију између своје деце, Лили и Павлина, двојица имућних и поштованих грађана Копривштице – Хаџи Генчо и деда Либен, одлучују да их венчају. Али су се током сусрета ради уговарања венчања, очеви толико посвађали да су раскинули веридбу пред целим градом. Међутим, након скандала, бугарски Ромео и Јулија, занесени љубављу, смело се супротстављају својим деспотским очевима покушавајући да одбаце застареле патријархалне догме. Као у свакој комедији, крај је срећан – млади се венчавају уз помоћ деда Либена, а покајани Хаџи Генчо почиње често да долази код свог пријатеља и ужива у његовом дивном вину.

Оперета „Бугари старог кова“, која је написана специјално за Државно музичко позориште (данас Национално музичко позориште „Стефан Македонски“ – једино позориште у Софији где се више од 100 година играју оперете и мјузикли), први пут је изведена 24. јануара 1959. године. Аутор музике је Асен Карастојанов (1893-1976) – високообразовани композитор и диригент, који је дипломирао на Високој музичкој школи у Берлину и специјализовао композицију и теорију музике на престижном École Normale у Паризу и Лајпцишком конзерваторијуму.

Заједно с либретистом – чувеним оперским уметником Костом Рајновим, Карастојанов остаје у историји као аутор прве бугарске оперете засноване на бугарској класичној књижевности. До краја 20. века, оперета „Бугари старог кова“ постала је апсолутни репертоарски класик са рекордним бројем извођења, која је критика у Русији и Чехословачкој током 70-их година минулог века високо оценила. Последња премијера најиграније и највољеније оперете одржана је у марту 2026. године на сцени Државне опере у Варни.

Књижевни оригинал је успешно трансформисан у драматизацији Косте Рајнова, на музику Асена Карастојанова. А поред бескрајних препирки главних ликова, гледаоци прате и судбину два заљубљена пара – Павлина и Лиле и Ивана и Јанке. Тежња либретисте је да се очува максимална блискост оригиналу, али да би одговорио драматуршким захтевима жанра и нагласио комичну интригу, Рајнов је направио извесне промене у фабули, додајући ауторске дијалоге и поетске текстове, као и споредне комичне ликове, међу којима се посебно истиче служавка Хаџи Генча – Јанка. Духовита, окретна и оштроумна, Јанка постаје један од главних ликова, а њени дуети са слугом Иваном су једни од најомиљенијих у оперети.

Музичко-драматуршка вредност оперете „Бугари старог кова“ далеко превазилази захтеве жанра с краја 50-их година минулог века, а изразита сценска присутност комада учинила га је репертоарским класиком.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова