На граници с надом – село Салаш на северозападу Бугарске

Салаш је живописно планинско село у северозападној Бугарској, смештено у општини Белоградчик, око 3 километра источно од границе са Србијом. Некада су све куће у селу биле скромне, грађене од природних материјала, а мештани су их називали „салашима“ – по томе је насеље и добило име.

На сеоском тргу налази се спомен-чесма посвећена мештанима Салаша погинулим у Првом светском рату, као и још један споменик у част официра који је погинуо 1913. године. Због своје необичне архитектуре посебно занимљива је зграда сеоске општине. Изграђена је 1925. године према италијанском пројекту, а некада се у њој налазило и читалиште.

Салаш има древну историју и стратешки положај

У прошлости су Римљани користили превој Кадибогаз, где су изградили римски пут који је повезивао дунавска пристаништа са Нишом и западном Европом. Археолози су открили темеље римске путне станице. У средњем веку, у близини Салаша налазили су се тврђава и летња резиденција видинског цара Ивана Страцимира. Прва писана сведочанства о насељу у околини овог превоја датирају из 1455. године.

Данас је Салаш мало село са свега 115 сталних становника, али је 1934. године у њему живело 1.460 људи. Некада је ту цветао привредни и културни живот. Захваљујући учитељу и музичару Тодору Крчкову, годинама су деловали црквени и световни хор, као и велики дувачки оркестар.

Пољопривреда није нарочито развијена, а према речима мештана, најбоље успевају кромпир и црни лук. У селу се налази Старачки дом за особе са деменцијом. У њему је запослено 15 мештана који брину о 35 корисника. Постоји и продавница која ради неколико сати дневно, наводи у својој репортажи Нетка Лилкова из регионалне радио-станице БНР у Видину.

Тренутно се гради нови пут од села до границе са Србијом. Он ће омогућити приступ месту на коме се сваке године Бугари и Срби окупљају на највећем балканском прекограничном сабору на превоју Кадибогаз. Управо на том месту очекује се изградња новог граничног прелаза „Салаш – Ново Корито“, који ће имати стратешки значај за регион. Он ће обезбедити директнију везу између Црног мора и централне Европе, растеретити постојеће граничне прелазе и дати снажан подстицај туризму и привредним везама у северозападној Бугарској. За његову изградњу обезбеђено је скоро 7,5 милиона евра, а очекује се да радови буду завршени до 2028. године. Када овај гранични прелаз буде изграђен, становници Салаша ће лакше стизати до својих рођака који су, после поделе територија сагласно Нејском мировном уговору из 1919. године, остали на територији Србије.

За све важне ствари у свакодневном животу становници Салаша се ослањају на помоћ председника сеоске општине Георгија Никитова. Њему је ово први мандат и са великом посвећеношћу ради у корист локалног становништва:

„Ми сами чистимо речна корита, уређујемо сеоско гробље, ја косим траву, а мештани ми помажу. Може се рећи да смо веома сложни. Има и младих људи који се одазивају када треба да се уради нешто добро за село... Леп је осећај када видите да постоје подршка и заједништво“ – каже Георги Никитов.

Два пута недељно до села саобраћа аутобус, који мештани користе када имају посла у оближњем Белоградчику. Када нема аутобуса, ослањају се на лична возила и возила својих рођака и пријатеља.

Како је решено питање здравствене заштите у селу у којем углавном живе старији људи?

„Сваког уторка долази мобилна апотека, а једном месечно долазе и медицинске екипе које обављају бесплатне превентивне прегледе, што је веома важно за старије људе.“

Положај села испод обронака западног дела Старе планине чини га привлачним и за дивље животиње.

„Шакали и лисице појављују се ноћу и зими, када су гладнији. Пролазе кроз село. Медведе нисмо виђали, мада је један од ловаца рекао да је високо у шуми видео медвеђи траг“, прича Георги Никитов и додаје да у селу постоји и ловачка дружина која броји од 10 до 15 чланова.

Понос Салаша је локално читалиште „Развитие 1896“ („Развој 1896“). При њему данас постоји фолклорна певачка група „Родни звуци“, која негује и представља специфичан говор и фолклор овог краја. Секретар читалишта Данијела Иванова каже:

„У читалишту радим од 1983. године. У првим годинама при читалишту је радио и дечји вртић са седамнаесторо деце. Било је и ученика од првог до четвртог разреда у комбинованом одељењу. Обележавали смо све празнике, организовали прела, а и данас кољемо курбан за здравље и добар род током пољопривредне године.“

Православни храм у Салашу посвећен је Успењу Пресвете Богородице, а мештани настоје да га одржавају добровољним радом. Њихове молитве су за здравље и за повратак младих у овај живописни кутак Бугарске:

„Ово је мој завичај и веома волим своје село. Трудим се да урадим нешто ново, да се за наше село чује и даље од овог краја. Желим да људи живе боље и борим се да се што више младих врати, барем током лета... Тренутно овде живи једна млада породица и надам се да ће таквих бити све више. Није лако, јер не може свако да ради на даљину“, каже председник сеоске општине Георги Никитов.

Извор: Репортажа Нетке Лилкове

Уредио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова