Дељана Лазарова: Сањам да музика допре до што више људи

Дељана Лазарова већ неколико година ужива у успешној каријери диригента који наступа на светски познатим музичким позорницама. Пре шест година постала је асистент једног од највећих диригената – британског маестра Марка Елдера, дугогодишњег музичког директора чувеног оркестра Hallé. Лазарова је такође преузела функцију музичког директора омладинског оркестра Hallé. Била је и асистент Кристијана Мачеларуа у Симфонијском оркестру WDR – Келн и Националном оркестру Француске.

Дељана је рођена у Пловдиву, где је завршила Националну школу за музику и плес „Добрин Петков“, смер за виолину. Завршила је мастер студије из области извођачких и музичких уметности на Музичкој школи Џејкобс Универзитета Индијана, где је студирала виолину у класи Мауриција Фукса и добила стипендију за посебне уметничке заслуге. Дипломирала је као диригент на Високој школи уметности у Цириху, у класи Јоханеса Шлефлија. Учествовала је на мастер класовима неких од најеминентнијих савремених диригената. Последњих неколико сезона Дељана Лазарова ради са водећим саставима из Велике Британије, Француске, Немачке, Аустрије, Шведске, Естоније, Румуније и САД.

Десетог септембра 2025. године Дељана је уписала своје име у историју престижног фестивала BBC Proms у Лондону као први бугарски диригент који је позван на овај фестивал. Тако је почела радити као главни гостујући диригент Шкотског симфонијског оркестра Би-Би-Сија. Овог лета ће поново наступити на BBC Proms-у, 30. јула, са истим оркестром. Од јесени 2025. године постала је главни гостујући диригент Симфонијског оркестра Јуте.

У јуну 2026. године публика у Варни је са радошћу дочекала младу Бугарку на јубиларном, 100. издању Међународног музичког фестивала „Варненско лето“, који је први пут у његовој историји отворила жена диригент.

Жена диригент! До пре четири деценије ово је звучало готово немогуће. Данас је, међутим, читава кохорта девојака јуришала на светске подијуме и оркестре. Постоји чак и мишљење да жене лакше добијају позиције и послове. „Дуг пут смо прешле, дириговање је годинама било резервисано за мушкарце, али се ствари мењају,“ каже Дељана.

Дељана каже да често среће Бугаре у оркестрима са којима ради. Да ли је бренд „бугарски музичар“ и даље симбол престижа, доброг образовања и припреме, као што ми овде мислимо?

„Апсолутно! Бугарска култура, а посебно бугарска музика, проносе славу Бугарске по свету и то је неспорна чињеница. Ја имам задовољство да то видим – где год да одем, неко каже: 'О, Ви сте из Бугарске! Познајем Красимиру Стојанову – изузетан таленат' или 'Познајем или свирао сам са Веском Ешкеназијем' или са Александром Сомовим, или: 'Пре три месеца извели смо комад Добринке Табакове' или 'За месец дана Лија Петрова ће нам гостовати.' Велика ми је част и понос што донекле припадам генерацији музичара који проносе славу Бугарске.“

Дељана Лазарова сања о стварању фестивалског оркестра у Бугарској – са бугарским музичарима, који раде у земљи и иностранству. Да ли сања о нечему другом осим о оркестрима, репертоару и концертима?, питали смо Дељану:

„Сањам да музика допре до што више људи. Тзв. класична музика нашим слушаоцима може да да нешто што, по мом мишљењу, тешко било која друга врста музике може дати и надам се да ће више људи открити њену магију и схватити да нас музика и култура чине више људима,“ закључила је она.

Свој први следећи сусрет с бугарском публиком Дељана Лазарова имаће 22. октобра 2026. г, на концерту Софијске филхармоније и виолончелисте Александра Сомова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова