Веровања, изреке и песме о метли

„Шта је то дању слугује, ноћу господари?“ Метла. Као предмет из наше свакодневице метла се углавном повезује са женама, изузетак чине само шегрти и калфе које су простор испред дућана лети редовно прскали водом и мели. Као што је свуда у свету, метла се првенствено користи за прикупљање смећа и чишћење. Метла "води бригу" о чистоћи и одржавању просторија и простора, а отуда и о уклањању свега што је непожељно и штетно, што објашњава зашто је она постала неиздвојив део многих обреда и народних обичаја.

У народу се некада веровало да метла поседује посебну моћ ако је направљена од различка који су убрали на Ивањдан. Тада, према народном предању, ова биљка има магичну моћ да чува од злих духова. То је и разлог зашто су је девојке и младе удате жене на Ивањдан обавезно брале у огромним количинама. Након тога су их односиле кући и везивале их у снопље, те су их остављале да се осуше. Касније су их користиле у кућним пословима. Метлу којом се чисти гумно правили су од биљке сирак коју су у народу звали метла, матлар, метлина и сл.

Према народном предању, метла може да поквари добру прилику за удају и добре односе са осталим члановима заједнице. Не ваља девојчицу ударити метлом, јер се неће удати. Не смеш метлом помести некога, јер ће тог човека сви замрзети. Уколико неку девојку пометеш метлом, момци ће о њој говорити лоше ствари и она се неће окућити. У неким крајевима прескачу метлу да би се ослободили негативне енергије, а труднице не смеју прескакати преко метле, јер ће имати тежак порођај.

Метла се користи, односно помиње у басмама против страха и лечењу неких болести. Веровало се да она штити од злих духова, као и других „непријатности.“ Новорођено и још некрштено дете не треба остављати само, поготово ако је заспало, јер ће га напасти зли духови. Исто то важи и за породиљу током прве недеље од порођаја. Но, ако ипак остану сами, поред њих се обавезно ставља метла да би их чувала.

Према народним веровањима и бајкама, кад нечисте силе сврате код бебе или породиље прво што виде је метла и пошто почињу да броје струкове и гранчице од којих је направљена метла, време је пролазило и неко је од укућана улазио у собу. Или, свитала је зора и оне су губиле своју моћ. На дан Светог Игњатија – један од најбитнијих датума у народном календару, на који се изводе обреди и ритуали за берићет и благостање током целе године, метла такође игра битну улогу. Пре него што уђе у кућу, положајник треба да на кратко стане иза врата и седне на метлу. Веровало се да ће се тиме обезбедити добро и плодно пролеће, квочке ће лежати на јајима насађеним под њих и пилићи који ће се излећи бити здрави.

У једној локалној варијанти обичаја Герман, обредне лутке су прављене од метла. У Плевенском крају, на северу земље, кад наступи дужи кишни период и падавине наносе велике штете усеву, правили су луткице и призивали Германа да одвуче невреме на друго место. За то су девојке обично крале метлу из неке куће, омотавале у крпе, а дршка од метле је била глава.

Посебно место у песмама и народном стваралаштву заузима девојачка метла. Њоме девојка мете „равно двориште“ да би дочекала свог драгана који ће доћи са „кићеним сватовима.“ Метла се често помиње и у изрекама, а једна од најпопуларнијих гласи: „Нова метла добро чисти, али стара зна и ћошкове.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова