„Дилмано, дилберо“: љубавна шала из Шоплука која је освојила свет

Пре неколико деценија у Бугарској је кружила анегдота да Државном ансамблу народних песама и игара (данас Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев“) можда више неће бити дозвољено да гостује широм света. На питање зашто, следио је духовит одговор: „Одали су државну тајну – како се сади паприка.“Повод за ову шалу била је огромна популарност песме „Дилмано, дилберо“ из Шоплука, која је у хорској обради ансамбла постала прави светски хит.Мало је, међутим, познато да је њен изворни облик био део традиционалног шопског свадбеног обреда и да се изводио током брачне ноћи. Израз „садња паприке“ у том контексту представља метафору за оно што треба да се догоди између младенаца.„Како се сади паприка“ древни је бугарски обредни плес еротског карактера који кроз покрет и песму дочарава сам чин садње. У оквиру традиционалних пролећно-летњих и свадбених обичаја симболично се приказује љубавни чин. Изводили су га мушкарци као део свадбених обичаја или села, а у народном веровању није представљао само забаву, већ и посебан магијски ритуал за здравље, плодност и наставак породичне лозе.

Песму „Дилмано, дилберо“ прва је прославила певачица Василка Петкова, рођена 1923. године у селу Јарловци, данас делу града Драгомана, надомак западне границе Бугарске.

Педесетих година прошлог века песму је запазио Иван Кавалџијев (1891–1959), истраживач фолклора, диригент, композитор и руководилац ансамбала народне музике. Заједно са Филипом Кутевим и Маргаритом Диковом, 1951. године био је међу оснивачима Државног ансамбла народних песама и игара. У својој мемоарској књизи „Верујем. Пола века у ансамблу ’Филип Кутев’“ Марија Кутева је записала:

„Диригент оркестра био је Иван Кавалџијев, кога су сви од милоште звали ’бај Иван’... Радио је са мањим саставима, укључујући и ’Росну китку’ при Радио Софији. Био је човек праксе. Иако је завршио само основну школу, захваљујући богатом искуству стеченом у раду са народним извођачима, на свој непосредан и срдачан начин успевао је да сарађује са свим тим музичарима, од којих је сваки имао своје навике и погледе. У то време написао је и неколико дела за репертоар: музику за ’Свадбарску рученицу’, затим ’Свадбарску свиту’ за оркестарско извођење, као и песму ’Дилмано, дилберо’ за хор и оркестар, која се ни данас не скида са репертоара...“

Од средине прошлог века до данас често се поставља питање шта заправо значе речи из наслова „Дилмано, дилберо“. Очигледно је реч о старинским изразима чије се изворно значење временом изгубило.Сматра се да је прво прихватљиво објашњење понудила бугарска научница Десислава Петкова. У дипломском раду из индологије, објављеном 2009. године, навела је да на хиндију дилмана значи „пријатељица“, а дилбера „вољена“. Њене колеге, међутим, истичу да израз dil mānnā заправо означава „ону која је склона да испуњава жеље“, док dil-bar заиста значи „вољена“.Уколико је слободно тумачење Десиславе Петкове тачно, онда је оно веома блиско значењу које овај израз има у бугарској народној песми. Текст тада добија сасвим јасан смисао:„Вољена моја, љубљена, ти која си спремна да испуниш моје жеље, реци ми како се... сади паприка!“

Ведра, разиграна и пуна страсти, „Дилмано, дилберо“ инспирисала је бројне бугарске композиторе, међу којима и великог Панча Владигерова.

Ипак, најпознатија и најизвођенија остаје акапела верзија у обради великог Красимира Кјуркчијског.

Превела: Свјетлана Шатрић