Борисов врт – омиљено место за одмор становника Софије

Један од бисера бугарске престонице су њени паркови, који становницима Софије и њеним гостима пружају одличне услове за опуштање, спорт и бекство од стресне свакодневице. Међу најпосећенијима су Јужни, Западни и Северни парк. И, свакако, највећи софијски парк – Борисов врт, који се простире на површини од преко 3.300 дунума. Овде врије од живота и радним данима и празницима, и дању и у касним вечерњим часовима. Током дана ту ћете видети мноштво мајки са децом, спортисте који преферирају свеж ваздух у односу на загушљиве сале, људе који џогирају, пензионере који седе на сунцу и читају јутарње новине. 

Увече парк бива преплављен групама младих, а неретко и групама љубитеља фудбала разних узраста, јер се овде, наиме, на удаљености мањој од 100 метара један од другог налазе Национални стадион Васил Левски и стадион клуба ЦСКА – „Бугарска армија“. Али, то нису једини спортски објекти – ту су и тениски терени, парк за пењање по ужади итд. У Борисовом врту се налази једно од најпопуларнијих дечјих игралишта међу софијским клинцима, ту се организују многи спортски и културни догађаји. У парку постоји и део где ћете се осећати као да се налазите у правој шуми!

Природна оаза у центру Софије настала је 1882. године, као расадник (пепинијера), a у то време се налазио на периферији града. Касније, 1895. године, добио је назив Врт кнеза Бориса у част једногодишњег сина кнеза Фердинанда – Бориса. Први баштован парка био је Швајцарац Данијел Неф. То је човек који је направио први план парка и у њему засадио првих 10.000 стабала. Расадник се налазио на месту језера Аријана. 

Нека од стогодишњих стабала и данас се могу видети у парку. Занимљиво је да је 1892. године на подручју парка почела изградња Астрономске опсерваторије Софијског универзитета, која је завршена две године касније. Тако је Бугарска само 6 година након ослобођења добила једну од првих опсерваторија на Балкану, која је тренутно у процесу ремонта и рестаурације.

У међувремену, парк наставља да се развија и шири. На месту некадашње мочваре, Неф је оформио језеро названо „Рибље“, касније преименовано у „Језеро са љиљанима“. Ово нежно водено цвеће које прекрива површину језера испуниће вашу душу романтиком и страшћу минулих времена, а међу зеленим листовима могу се видети и корњаче.

Некада, пре више од једног века, овај парк је био омиљено место и извор инспирације нашег великог песника Пеја Јаворова. Песник-мемоарист Михаил Кремен у књизи „Јаворовљев роман” присећа се песникових ноћних шетњи по Борисовом врту. „Јаворов ме је тамо водио у више наврата – као до „рибица“, али, у ствари, увек до краја врта... где смо ходали сатима, лутајући мрачним стазама између густог дрвећа. Плашио сам се, нарочито кад је било облачно, али он ме је умиривао: имао је револвер“, враћа нас Кремен у атмосферу са почетка ХХ века.

Уређење Борисовог врта је 1906. године поверено Јосифу Фрају из Алзаса. По његовој идеји основан је Розаријум у коме су се сваке године организовале изложбе цвећа. Данас се Розаријум налази непосредно уз стадион Васил Левски. То је тихо и пријатно место где ћете често видети људе како са књигом у руци седе међу мирисним ружама.

Ту и тамо, дуж централних алеја врта, издижу се споменици бугарским ствараоцима или борцима за националну независност, подсећајући на културна достигнућа и славне тренутке бугарске историје.

Још једно место на које вреди свратити је такозвано језеро водених птица. Овде би требало да видите зеленоглаву патку, најраспрострањенију у Бугарској. Али патке су својеглава створења. Чак и ако их не видите, место ће вас привући својом магијом.

Са својим алејама пуним хладовине током летњих месеци, зеленим, добро уређеним ливадама, цвећем и бројним местима за забаву и спорт, Борисов врт је познат као једно од најатрактивнијих места за релаксацију и активан одмор у Софији.

Превела: Свјетлана Шатрић