уторак 4 август 2026 08:20
уторак, 4 август 2026, 08:20
Валди Тотев
ФОТОГРАФИЈА БТА
Величина фонта
Много је бугарских музичара који су оставили трајан траг и песме које воле генерације Бугара, али један од њих, кога готово свако ко се озбиљније занима за музику одмах помене, јесте композитор, певач и пијаниста Владимир (Валди) Тотев. Иако је био један од оснивача познате рок групе „Фактор“, а током служења војног рока и члан Ансамбла Грађевинских војних јединица, Тотев је најпознатији као пијаниста легендарне групе „Штурците“ („Црвчци“), основане 1967. године.
У својој аутобиографској књизи „На прагу времена“, њен оснивач Кирил Маричков пише да је Валдија први пут срео док је овај још био ученик 9. разреда, са свега 15 или 16 година. Чуо га је на проби са групом „Штастливците“ („Срећници“) у којој је Тотев правио своје прве кораке у свирању у рок саставу. Поново су се срели 1974. године на фестивалу „Златни Орфеј“, где је Валди свирао у групи „Плаво-бели“, формираној да прати и подржава легендарног Емила Димитрова на концертима и снимањима албума.
У јесен 1974. године Валди Тотев је отишао на одслужење војног рока, а по повратку из војске, 1976. године, наследио је Борислава Панова за клавиром у групи „Штурците“. Кирил Маричков је касније испричао да му је Валдијев долазак био право олакшање, јер је до тада готово сав вокални терет био на његовим леђима.
ФОТОГРАФИЈА БНР - архив
Тотев је учествовао у снимању 9 албума групе „Штурците“, а истовремено је изградио и успешну солистичку каријеру. У једном интервјуу за Радио Бугарску поделио је: „По мени, уметност је паралелан свет. Човек може да оде тамо, када му се све у његовом окружењу више не допада. У оним социјалистичким годинама музика је била комад слободе. Чак се дешавало тако да су наше најверније присталице биле малтретиране због своје одважности да јавно покажу да им се допадамо. И дошао је тренутак када смо једноставно морали да се повучемо, да престанемо свирати, да не бисмо изгледали као замка у коју падају наши фанови”.
ФОТОГРАФИЈА БНР
Валди Тотев и многи други музичари активно су учествовали на протестима који су пунили тргове у време непресушног ентузијазма и велике наде за промене и бољу будућност, за слободу говора, уметности и личности.
Валди је аутор једне од најзнаменитијих песама које су се певале по трговима првих година демократије код нас – баладе „Подигни очи“.
„То је крај дуге измишљотине да смо живели у рају свих времена” – пева се у њој.
Разлог што вас поново подсећамо на ову песму није позив на нове протесте размера које смо видели одмах после 10. новембра 1989. године, већ чињеница да њен аутор данас слави свој 75. рођендан. Од срца му желимо добро здравље и да га никада не напусти надахнуће за стварање музике која остаје и не заборавља се!
Уредио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Објавио/ла/ли: Албена Џерманова