Данас је Успење Пресвете Богородице – један од највећих хришћанских празника

Многе цркве и манастири у Бугарској славе свој празник

субота, 15 август 2026, 09:05

Данас је Успење Пресвете Богородице – један од највећих хришћанских празника

ФОТОГРАФИЈА Дарина Григорова

Величина фонта

Бугарска православна црква и њени верници 15. августа славе Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника, који је успомена на смрт Богородице и према Јеванђељу, дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. У народу је празник познат и као Велика Госпојина.

Као што јој је некада Архангел Гаврило саопштио да ће родити Сина Божијег, тако ју је он обавестио да ће се на овај дан упокојити. Божја мајка  је радосно примила ту вест и пожелела да још једном пре смрти види Свете апостоле. И тада се десило чудо… Сахранили су њено тело у Гетсиманском врту‚ поред гробова њених родитеља и Светог Јосифа Обручника. Према хришћанској цркви, смрт Свете Богородице је корачање из једне димензије у другу, у ону вечног живота.

Данас је Успење Пресвете Богородице – један од највећих хришћанских празника

ФОТОГРАФИЈА архив

На дан Успења Пресвете Богородице храмови постају стециште верника који долазе да се помоле пред иконом Богоматери – за здравље и исцељење или пак да измоле од ње дете.

Преко 200 цркава и манастира у Бугарској посвећено је Успењу Пресвете Богородице. Међу њима је и манастир Успења Богородичиног, у недрима Старе планине, подно врха Градиште, где се некада уздизала тврђава. На дан Успења Пресвете Богородице, када се прославља храмова слава светиње, овде долазе многи верници. Уочи тог дана служи се ноћно бдење, а на сам празник жене носе у цркву богородичину погачу и грожђе на благослов. Више о овом манастиру удаљеном око два километра источно од села Искрец, због чега је и познат као Искрецки манастир, као и о цркви у манастирском комплексу можете прочитати овде.

Искрецки манастир

Искрецки манастир

ФОТОГРАФИЈА архив

Петнаестог августа имендан славе Марија, Мара, Маријан, Марјан, Маријана, Маријела, Маријета, Маријка, Марин, Марина, Марио, Марусја, Маша, Мика, Мима, Мими, Панајот, Преслава, Преслав.

Саставиле и уредиле: Елена Каркаланова и Албена Џерманова

Превела: Албена Џерманова