„Севдана“ - легендарни виолински класик Бугарске

Георги Златев-Черкин уписао се у историју бугарске музике својим огромним заслугама као вокални педагог, који је припремио десетине касније чувених оперских певача. У почетку каријере млади уметник, који је дипломирао на престижном Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу, сањао је о сцени, иако је паралелно учио и композицију у класи мајстора вокалне минијатуре Јозефа Маркса. Током 20-их година минулог века Георги Златев-Черкин је у аустријској престоници играо у Академском оперском позоришту, наступао као солиста у кантатама и ораторијумима, одржавао је рецитале арија и песама. По завршетку студија вратио се у Софију и почео да предаје певање на Државној музичкој академији. Године 1936. поново је отишао у Беч, али се због Аншлуса вратио у Бугарску где је од почетка 40-их до средине 70-их година прошлог века био један од најутицајнијих професора певања на Музичкој академији у Софији, захваљујући коме је вокална уметност богатија за звезде попут Љубе Велич, Александрине Милчеве и Ане Томове – Синтове.

Његов композиторски допринос често је занемарен, упркос бројним постављањима најпопуларније Черкинове оперете „Бунтовна песма“ и обавезном присуству његових песама на стихове истакнутих бугарских песника на репертоару готово сваког бугарског извођача. Као искусни мајстор мелодије, Златев-Черкин у свом стваралаштву преферише камерне жанрове, а његово најомиљеније дело је амблематска „Севдана“ за виолину и клавир, која је написана 1944. године, а први пут ју је пред публиком извела легендарна бугарска виолинисткиња Недјалка Симеонова.

Узбудљива и интимна, са задивљујућом мелодијом у народном духу, „Севдана“ има неколико варијанти за различите инструменте. На Првом свебугарском такмичењу за певаче и инструменталисте, одржаном 1948. године, „Севдана“ је према неким тврдњама изведена и на тромбону.

Дива бугарске поп музике Лили Иванова је 2019. године објавила дупли албум „Севдана“ по истоименој песми, која је настала по идеји певачице на музику Златева-Черкина и стихове Стефана Валдобрева, а уз учешће виолинисте Васка Василева. Аранжман је потписао Живко Петров.

Према неким истраживачима, Златев-Черкин је инспирацију за „Севдану“ пронашао у драми „Под старим небом“ бугарског књижевника и политичара Цанка Церковског – једног од оснивача Бугарског земљорадничког народног савеза. У фокусу трагичне приче у овом комаду је вечита тема о љубавном троуглу. Радња се одвија почетком 20. века у једном бугарском селу, а главна јунакиња приче је Севдана, која је на крају изгубила разум. Према другој верзији, Златев-Черкин је био одушевљен местом „Пашови скали“ код села Јундола, између планина Рила и Родопи. Легенда каже да је тамо живела лепа пастирка по имену Севдана. Имућан човек из Пазарџика, који је дошао у лов у тај крај, угледао је девојку и заљубио се у њу. Одлучио је да је отме. Међутим, Севданин вереник је чуо њене вриске, дотрчао до стена, зграбио је насилника и бацио га у провалију, након чега су двоје младих побегли заједно.

Успешни пијаниста и унук композитора Георги Черкин је у неколико интервјуа рекао да је, по његовом мишљењу, Севдана заправо девојка у коју је његов деда био заљубљен, али пошто је та љубав неостварена, он ју је преточио у комад „Севдана“. Каква год да је истина о инспирацији, данас је „Севдана“ вечити класик који је постао неизоставан део репертоара већине бугарских виолиниста. Међу њеним савременим интерпретацијама посебно се истиче она сјајног Светлина Русева.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова