Борино покреће први план у Бугарској за суживот са медведима

Борино постаје прва општина у Бугарској са Планом за миран суживот са медведима, који ће се спроводити постепено. Идеја је да на јесен почне његова потпуна примена, а циљ је смањење сукоба комбинацијом превентивних мера – електричних ограда, заштићених контејнера за смеће, камера за надзор и уређаја који светлошћу и звуком одвраћају медведе.

Очекује се да прве видео-камере буду постављене већ ове или најкасније почетком следеће недеље. Оне ће надгледати пчелињаке, стада оваца и туристичке објекте око којих су већ забележене посете медведа. На тај начин биће утврђене такозване „вруће тачке“, објаснио је Александар Дуцов, виши стручњак за заштиту врста у бугарском огранку Светске организације за заштиту природе (WWF Бугарска)

Тренутно је означено око седам до осам потенцијално проблематичних локација. Међутим, њихов број се може мењати у зависности од нових дојава и података са камера.

Очекује се да у септембру почне и постављање електричних ограда и контејнера за смеће заштићених од медведа. У почетку је предвиђено да буде обезбеђено између 20 и 30 електричних ограда, а по потреби њихов број може бити повећан.

Електричне ограде биће бесплатно дељене сточарима, али ће они морати да се брину о опреми, истакао је Дуцов. Према искуствима других европских земаља, овакве мере могу готово у потпуности да спрече медведе да дођу до пчелињака, као и до контејнера за смеће у којима увек има и отпада од хране.

У једном румунском граду, који се налази у региону са интензивним кретањем медведа, комбинација заштићених контејнера, електричних ограда и уклањања лако доступних извора хране свела је проблеме готово на нулу, наводи стручњак.

Предвиђено је да у Општини Борино, која се налази у западном делу западних Родопа, буду тестирани и уређаји за одвраћање медведа који користе изненадну трепћућу светлост и променљив звук високе фреквенције. Циљ је да се медведи не навикну на сигнал. Слична технологија већ је успешно коришћена у Грчкој и Италији.

Проблем присуства медведа у близини домаћинстава појачава се у годинама када у природи нема довољно хране, каже Дуцов. Тако је, на пример, 2023. и 2025. године недостатак дивљег воћа довео до већег броја случајева да медведи траже храну у близини насељених места. Топле зиме такође могу да промене понашање животиња, док их лак приступ отпаду од хране додатно привлачи.

Међу најосетљивијим регионима у Родопима су још општина Баните и подручје око Смиљана. Према речима стручњака, депопулација планинских села такође има утицаја – стари пашњаци и пољопривредне површине постепено се претварају у густе шуме, док преостала воћна стабла обезбеђују додатни извор хране за медведе.

Паралелно са техничким мерама у Борину предстоје и едукативне активности са ученицима.

Александар Дуцов наглашава да циљ није да животиње буду протеране из планине, већ да се спречи њихово навикавање на људску храну. Медвед има важну улогу у екосистему – хранећи се дивљим биљним врстама разноси семена, доприноси природној обнови вегетације и храни се угинулим животињама, чиме има и санитарну функцију. Као врста којој су потребне велике територије, медвед је и својеврсни показатељ стања планинског екосистема.

Тачан број мрких медведа у Бугарској још увек није утврђен. Званичне процене говоре о око 400–500 животиња, док, према представницима ловачких и шумарских кругова, њихов број вероватно премашује 1.300. Очекује се да ће прецизније податке пружити генетички мониторинг, током којег је прошле године прикупљено око 4.000 узорака. Њихова анализа требало би да покаже не само број медведа, већ и њихов пол, сродничке односе итд.

Пројекат се реализује уз учешће Светске организације за заштиту природе (WWF) и локалних власти. Искуства су преузета из САД, Италије, Грчке и неколико места у Румунији, где сличне мере већ дају резултате.

 

Извор: Интервју Јанице Маринове из БНР-Пловдив

Превела: Албена Џерманова