Софијски метро богатији за три нове станице

Од 14. августа карта метроа у Софији проширује се за три километра и три нове станице – „Стадион Георги Аспарухов“, „Витиња“ и „Ген. Владимир Вазов“. Тако ће грађани из североисточних насеља бугарске престонице моћи да за око 12 минута стигну до Националног дворца културе у самом срцу града. Очекује се да ће нове станице подземне железнице дневно користити око 45.000 грађана, што би побољшало саобраћајну повезаност и безбедност на путевима у главном граду.

„Пуштање у рад нове деонице метроа је већ чињеница – хиљаде становника ових насеља добиће бржи, практичнији и еколошки прихватљив превоз до различитих делова Софије,“ написао је извршни директор предузећа „Метрополитен“ Николај Најденов на Фејсбук страници компаније.

Проширење метроа је стратешки приоритет за Општину Софија, а нова деоница је део већег пројекта – очекује се да ће 2027. године у рад бити пуштено још шест станица.

Прва линија подземне железнице у Софији отворена је пре 28 година и обухвата укупно осам станица, на траси дугој 6,4 км. Од 1998. године до данас софијски метро је узнапредовао и данас има мрежу дугу 52 км, а постао је најпожељнији и најбржи вид јавног превоза. Пуштањем у рад нових стајалишта његова мрежа ће достићи дужину од 61 км са укупно 57 станица, кроз које ће дневно проћи око 650.000 људи.

„Врата се отварају“

Радови на припреми првог пројекта за изградњу метроа у бугарској престоници започели су још крајем 60-их година 20. века, али је стварна изградња почела тек крајем 70-их. Радови су спори и све се ради „на парче“. Становници Софије су неповерљиви и правили су шале на рачун пројекта и његове будућности. Међутим, прва деоница метроа је завршена и две године пре краја столећа подземни воз је повезао трг Свете Недеље у централном делу града са једним од удаљенијих насеља – насељем „Љуљин.“ Метро веза између насеља „Обеља“ и „Младост 1“ успостављена је 2009. године.

„Грађани ће разумети значај метроа када буде функционисао као систем, а не само као једна линија“ – објаснио је тада архитекта Петар Диков, који је 2006. године постао главни архитекта Софије и члан Управног одбора „Метрополитена.“ Данас је он председник Савеза архитеката Бугарске и подсећа нас како се карта софијског метроа мењала током последњих 20 година и добила четири линије.

Људи су постепено открили погодност вожње метроом – брзину и предвидивост независно од временских услова. Но, неки се нису сложили с пројектима за развој метроа, што је довело до преиспитивања и промене првобитне трасе. То се често испоставља као рентабилније и боље, сазнајемо од архитекте Дикова. Управо то се догодило са трећом линијом софијског метроа, која је тренутно у изградњи.

„Првобитни пројекат комбиновања подземне и надземне трасе метроа није реализован због протеста организације „Спаси метро“. То је и разлог да пројектанти потпуно промене трасу, што је наложило и промену плана развоја града:

„И онда смо одлучили да насеље „Овча купел“ повежемо са источном и западном линијом метроа, а трећа линија да буде дуж булевара Владимира Вазова, где има доста стамбених комплекса, односно људи којима је потребан бољи јавни превоз.“

Захваљујући европским средствима, темпо изградње метроа убрзан је три пута. Према подацима Оштине Софија и Портала за јавне набавке, друга линија је изграђена средствима из Оперативног програма за транспорт у оквиру којег је издвојено преко 500 милиона евра. Трећа линија добија финансирање у две фазе – 185 милиона евра за главну деоницу и још 68 милиона евра бесповратних средстава за другу фазу радова. Европска унија је за трећу линију софијског метроа издвојила укупно више од 400 милиона евра, укључујући испоруку возова и проширење метроа.

Изградња нових метро станица у Софији финансира се кроз европске фондове, уз суфинансирање из општинског и државног буџета. За деоницу дуж булевара Владимира Вазова Европска унија обезбеђује 144 милиона евра помоћи. Недавно је постало јасно да Општина Софија може да рачуна на још 265 милиона евра европског финансирања за возила јавног превоза, од чега ће део бити употребљен за набавку 16 нових возова за метро.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова