Печат византијске царице пронађен на Перперикону

Лични печат византијске царице Ирине Дуке Комнине Ласкарине најновије је откриће археолошких ископавања Перперикона, древног града у Источним Родопима, данас једног од најзначајнијих археолошких комплекса у Бугарској. Налаз је новинарима представио руководилац археолошких истраживања проф. Николај Овчаров.

Печат датира из XIII века и тек је пети познати примерак у свету повезан са Ирином, супругом византијског цара Јована III Дуке Ватаца и мајком престолонаследника Теодора Ласкариса. Са бугарским царем Иваном Асеном II била је у сродству, пошто се његова ћерка Јелена удала за Теодора Ласкариса. „Ова дама је ћерка цара, унука цара, супруга цара и мајка цара. Дакле, тешко да у византијској историји постоји нека утицајнија личност. Бар ми, на прво читање, нико други не пада на памет“, рекао је проф. Овчаров, преноси БТА.

Према његовим речима, остали печати ове вероватно најмоћније жене у византијској историји чувају се у неким од најпознатијих светских колекција, међу којима су музеј „Дамбартон Оукс“ у Вашингтону и Ермитаж у Санкт Петербургу, као и у приватним збиркама.

У средњем веку овакви печати коришћени су за запечаћивање и потврђивање писама и докумената. Због тога пронађени печат сведочи о могућој интензивној преписци између бугарског двора и византијске владарске породице.

Период од 1233. до 1235. године био је посебно значајан за односе двеју држава. После победе над епирским владарем Теодором Комнином у бици код Клокотнице 1230. године, Иван Асен II је додатно ојачао положај Бугарске. Године 1235. Бугарска патријаршија је обновљена и призната у православном свету на сабору у Лампсаку, граду на малоазијској обали.

Печат је посебно вредан и због приказа Ирине са круном и царским одеждама на једној страни, док се на другој налази Христ. Према оцени проф. Овчарова, реч је о изузетно реткој иконографији.

Ово је четврти печат неког великог владара пронађен на Перперикону. Претходно су откривени печати византијских царева Анастасија, Константина IX Мономаха и Андроника II Палеолога, као и златни печат бугарског цара Ивана Александра.

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Свјетлана Шатрић