Фентанил – нови ризик у променљивој слици употребе опијата у Бугарској

Употреба наркотичких супстанци међу младима мења се паралелно са њиховим окружењем. Поред познатих супстанци, на тржишту се појављују нове психоактивне супстанце, производи за пушење и различити облици понуде на интернету. То захтева од институција не само да прате употребу, већ и да благовремено идентификују нове ризике.

Каква је ситуација код нас и где се Бугарска налази у односу на остале европске земље? О томе разговарамо са главним стручњаком Александром Панајотовим, начелником Националног фокусног центра при Националном центру за јавно здравље и анализе.

Последњих 15–20 година канабис је најчешће коришћена наркотичка супстанца у Бугарској и Европи. Често се користе и стимуланси као што су амфетамини, метамфетамини, екстази и кокаин. Међутим, стручњак скреће пажњу на битну промену последњих година:

„Последњих година примећује се смањење употребе канабиса на рачун веће употребе других врста производа за пушење, као што су вејпови са различитим синтетичким и полусинтетичким канабиноидима, уређаји за загревање дувана, наргиле. Истовремено, последњих година имамо и већу употребу рајског гаса.“

Посебно забрињава тренд раста употребе фентанила – моћног опиоида, о којем се све чешће говори и у Бугарској.

„Последње три године имамо проблем са фентанилом, при чему смо последње две године забележили велики број смртних случајева. Спроводимо истраживање у Центру за наркотике и наркоманију, заједно са стручњацима судске медицине и токсиколозима, и испоставља се да има више смртних случајева повезаних са употребом фентанила – 2024. године њих је 53, а 2025 – 58, што је много мање него у САД, где је регистровано хиљаде смртних случајева услед употребе фентанила, али ипак треба обратити пажњу на то да се фентанил све више шири у Бугарској, а самим тим повећаће се и број смртних случајева повезаних са његовом употребом“, објашњава Александар Панајотов.

Према речима стручњака, Бугарска је приближно на европском просеку када је реч о употреби наркотичких супстанци међу младима. Међутим, мења се профил корисника – разлика између младића и девојака сада је знатно мања, а код неких супстанци девојке су чак и заступљеније. Приступ наркотичким супстанцама олакшавају интернет и друштвене мреже, а део нових производа нуде сајтови изван земље, што отежава контролу.

Као одговор на брзо променљиво тржиште, европске земље одржавају систем раног упозоравања на нове психоактивне супстанце, у којем Бугарска учествује преко Националног фокусног центра за наркотике и наркоманију.

"Постоји посебан систем раног упозоравања на нове психоактивне супстанце, како на европском нивоу, тако и у Бугарској, а код нас њиме управља Национални фокусни центар за наркотике и наркоманију. Реч је о мрежи која обухвата 27 држава чланица ЕУ, као и Турску и Норвешку, и у оквиру ње се размењују информације. Овом европском систему раног упозоравања Бугарска редовно доставља податке, укључујући и годишњи извештај. Када откријемо неку нову супстанцу и она буде стављена под појачани надзор, информација се прослеђује другим државама. Постоји механизам за уврштавање нових психоактивних супстанци на листе забрањених супстанци.“

Из Информационог билтена Националног система раног упозоравања сазнајемо да су током прве половине 2025. године у Бугарској идентификоване 34 нове психоактивне супстанце, при чему је током последње три године забележен стални пораст броја нових супстанци. Према речима Александра Панајотова, механизам омогућава да се нове психоактивне супстанце релативно брзо уврсте на листе забрањених супстанци. Међутим, изазов остаје велики, будући да се стално појављују нове супстанце.

У том контексту, један од најважнијих задатака остаје превенција. Она не може бити одговорност само једне институције или само породице.

„Превенција треба да буде усмерена не само на родитеље, већ и на наставнике, као и на друштво у целини, јер је ово проблем читавог друштва. Наравно, родитељима треба скренути пажњу на то да морају да прате шта се дешава са дететом и да је потребна комуникација, јер је она веома важна како би могли да процене којим путем иде њихово дете. То се односи и на институције. Школа је веома важна када је реч о превенцији“, истиче Панајотов.

Према његовим речима, у Бугарској већ постоје различите националне и локалне превентивне иницијативе, али један од изазова остаје боља координација међу њима, како би напори били ефикаснији.

А једна од најважнијих порука младима јесте да не потцењују ризик који се крије иза онога што се дефинише као „модерне“ или „безбедније“ дроге. Према речима Александра Панајотова, представа о безбедној употреби дроге је заблуда, а различите супстанце носе различите ризике, укључујући ризик од зависности и тешких последица по здравље. Зато у данашњем свету, у којем се нове психоактивне супстанце могу појавити за веома кратко време, превенција све више зависи од правовремених информација и отвореног разговора.

 

Превела: Албена Џерманова