„Укус времена“ – бугарски глас рока

Од свог настанка 50-их година прошлог века, рок је био глас младих, њиховог протеста и тежње за слободом. Он носи енергију младости и право да поставља нелагодна питања о великим проблемима епохе. Свуда у свету рок побуђује мисли и емоције многих интелигентних и осетљивих људи и представља одговор на успостављени поредак – бучан и тврд, бунтовни или поетски, али увек аутентичан.

У Бугарској, синоним за рок музику је група „Штурците“ – легендарни бенд који је стекао статус еталона за класични бунтовнички дух у домаћој поп култури. Основана 1967. године од стране Кирила Маричкова, Петра Цанкова, Петра Гјузелева и Веселина Кисјова, група се појавила у време када је светска рок култура већ била глас целе једне генерације. За младе Бугаре рок музика је прозор у други свет и другачији начин размишљања. У почетку „Штурците“ стварају по угледу на највеће светске узоре - касније су и сами признали да су им први кораци били под снажним утицајем „Битлса.“ Група је била једногласна да морају имати чврсто тло из којег би временом израсло нешто ауторско. Али највећи изазов је изгардити свој стил. И група „Штурците“ је успела у томе – укључивањем различитих музичара током година, формација је постепено претворила светску рок естетику у део бугарске културе.

„Штурците“ безусловну верују у своју мисију. И иако у свом стваралаштву користе универзални језик жанра, они причају о Бугарима, на бугарском језику. У књизи „Амбиција звана бугарски рок“ Румен Спасов дефинише рок као својеврсну синтезу музике, поезије, савременог фолклора и модерних технологија. Према речима аутора, свуда широм света, рок музика је одговор моћницима, а у земљама где нема праве демократије, она се ућуткује свим могућим средствима и неминовно стиче посебан значај. У том смислу, „Штурците“ су део културе која се буни и негодује. Кроз песме групе током година кристалисао се бугарски рок. Њихови текстописци су бројни и различити, али текстови обично одишу заједничким духом и карактером. Све ово створило је бугарски феномен који је колико сличан толико и различит од светских узора.

Једна од најупечатљивијих песама групе „Штурците“ – „Укус времена“, више од четири деценије служи као еталон у савременој бугарској култури. Музику и аранжман потписао је Кирил Маричков, аутор текста је Волен Николаев за кога су многи говорили да је „оштар и бескомпромисан.“

Волен Николаев (9. септембар 1954-15. март 2011) је аутор више од 600 песама. Његове стихове отпевале су звезде попут Лили Иванове и Васила Најденова, али је у историји остао запамћен као један од најближих сарадника групе „Штурците“. На његове текстове настали су хитови као што су „20. век“, „Јулија“, „Опроштај“, „Мердевине“, „Хамлет“... „Поново тражимо укус времена“ – јунаци журе, јуре успех, облаче „нову одећу“, покушавају да стопирају живот... али по коју цену? Текст Волена Николаева је прича о једној генерацији, одрастању и значају прошлих година. „Слан је укус времена,“ које односи много тога, али нам пружа прилику да откријемо себе.

Захваљујући хитовима попут нумере „Укус времена“, „Штурците“ стварају рок са својим печатом, у којем се преплићу светска музичка култура, бугарска поезија и лични став. „Штурците“ је данас много више од назива једне од најпопуларнијих бугарских рок група. Они су доказ за то да се један светски жанр успешно може накалемити на наше тло, при том не губећи ништа од своје енергије и не делујући као пука копија.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова