Изложба представља глагољицу као симбол сећања и технологију комуникације

Бугарски национални радио домаћин је изложбе посвећене глагољици. Као што је познато, глагољица је прво писмо у Европи које је створио познати аутор – Константин-Ћирило Филозоф. А наслов изложбе – „С глагољицом око Земље“ – у потпуности одговара њеној основној поруци да уједињује Бугаре широм света и подсећа их на њихове корене и прошлост у домовини, без обзира на то где се налазе и из којих су разлога напустили своју земљу.

Кустос изложбе је наша сународница Мира Свиленова, која већ скоро 20 година живи у Канади. Реч и слова су одувек били део њеног професионалног живота, будући да се бави маркетингом и комуникацијама, па није изненађење што им се окренула и у својим креативним трагањима.

У специјалном интервјуу за Радио Бугарску Мира Свиленова је објаснила шта ју је подстакло да глагољицу прикаже као главног јунака изложбе:

„Као уметник глагољицом се бавим већ три године. То време ми је омогућило да уочим да је однос људи према мом раду скоро исти, без обзира на то да ли излажем у земљи или у иностранству. Ова изложба је део мог научног пројекта, који има за циљ да створи интерактивни глагољички буквар, који би требало да буде завршен до средине 2027. године. Међутим, глагољицу проучавам и као мост за изградњу међународних односа, а такође и као алат за медијску писменост. Данас се медији и технологије веома брзо развијају и мењају. Преносе културу и идентитет, а ако би се то одвијало уз помоћ глагољице, подстакло би нас да дубље размислимо о томе како се то дешава помоћу савремених технологија.“

У свом обраћању присутнима генерални директор БНР Милен Митев је, подстакнут чињеницом да је савремена уметност која се представља публици често тешко разумљива и изазива различите реакције, подсетио на речи светски познатог сликара Леонарда да Винчија, који је рекао да „тамо где дух не води руку уметника, тамо нема уметности“. Међутим, ова изложба је изузетак, јер носи осећај бугарског културног сећања и симбол је нераскидиве везе између Бугара у домовини и широм света.

„Посебно ме радује што је у фокусу изложбе глагољица. То је прво писмо створено у далеком IX веку посебно за писање и разумевање словенских језика. Међутим, она је много више од писма – представља тежњу ка независном културном идентитету и филозофији кодираној у симболима. Она је наша веза са нашим, бугарским коренима. Можда је логично што данас примећујемо све веће интересовање за глагољицу. Појављују се различити курсеви калиграфије, а све више младих људи учи да испише своје име глагољицом. То показује да и данас ово прво бугарско писмо наставља да буде важан део нашег идентитета као Бугара.“

Изложба се може погледати у Мермерном фоајеу испред Првог студија БНР до 25. септембра.

Превела: Албена Џерманова