120 година Националног етнографског музеја

Право путовање кроз време и простор нуди Национални етнографски музеј при Бугарској академији наука (БАН) поводом обележавања 120. годишњице свог постојања. Прослава се одржава под слоганом „120 година – 120 минута у Националном етнографском музеју.“ Поводом јубилеја, улаз за све посетиоце је сваког викенда, од 10.00 до 12.00 сати, бесплатан.

120-годишња историја музеја је прилично динамична. Његова зграда је међу најтеже оштећеним објектима током бомбардовања Софије. Већи део његове целокупне збирке уништен је и поплављен. Године 1953. музеј је смештен у данашњој згради – некадашњој Кнежевској палати. „И отада до данас смо овде, већ 70 година“, каже у специјалном интервјуу за Радио Бугарску директор Института за етнологију и фолклористику с Етнографским музејом при БАН доц. др Мила Маева.

Поред шетње и упознавања богатих збирки Националног етнографског музеја, посетиоце очекују посебни догађаји, изложбе и иницијативе посвећене културно-историјском наслеђу Бугарске. Међу значајним догађајима издвајају се привремена изложба „Преселити се на село“, као и изложба „Звездано небо – митологија и наука“, прва ове врсте у нашој земљи. Изложбу прати двојезични каталог.

Изложба „Звездано небо – митологија и наука“ представља истраживања етнографа, етнолога и фолклориста, везана за веровања о свемиру и какво место он заузима у бугарском фолклору. Изложба посвећена повратку из града на село, пак, приказује не само културу и свакодневни живот, већ и промене у погледу на свет и начину живота људи који су се одселили у мања места.

Главна идеја прославе 120. годишњице од оснивања Националног етнографског музеја је да се целокупно културно наслеђе широј публици представи на приступачан, занимљив и интерактиван начин. „Јер када причамо о култури и етнографским музејима, обично мислимо на накит, керамику, архитектуру, али етнографија је много више од тога. Она је уско повезана са људима, заједницама и са културом. Управо култура је оно што доноси и негује везу између прошлости и садашњости нашег народа,“ каже доц. др Маева.

Један од најстаријих музеја у земљи од свог оснивања ради на прикупљању, обради и презентацији грађе везане за традиционалну културу Бугара и заједница које живе у нашој земљи. „Занимљиво је видети како је музеј кроз време променио свој фокус и захваљујући дугим годинама упорног рада истраживача, научника, сликара и музејских радника прикупљена је најбогатија грађа у Бугарској,“ прича доц. Мила Маева и наставља:

„У наредним месецима планирамо да значајно обогатимо наш јубиларни програм и да скоро сваког дана имамо нешто посвећено годишњици. Покушавамо да привучемо различите групе публике – децу, ученике, младе људе и студенте, људе који до сада нису посећивали наш музеј. Желимо да га учинимо видљивијим. Рад с грађанима показује да, без обзира на чињеницу да се Национални етнографски музеј налази у самом срцу Софије, за неке становнике и госте главног града ми нисмо место које су посетили. Зато, наш циљ је не само да представимо нашу богату збирку и организујемо различите догађаје, већ да направимо нешто више, да отворимо наше сале као простор за сусрете и комуникацију са културним наслеђем. А то није мала ствар,“ закључила је директорка Националног етнографског музеја доц. Мила Маева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова