У основи образовања будућности налази се решавање реалних проблема

Учење напамет без разумевања и стицања практичних знања и вештина у динамичном, променљивом и све захтевнијем окружењу је наслеђена прошлост, која удаљава младе људе од могућности развоја њиховог потенцијала. На почетку нове школске године, Георги Иванов – суоснивач организације „Образовна фабрика“ – покреће питање о образовању будућности, повезујући стицање знања са смислом наставног процеса и њиховом применом у реалном пословном окружењу.

Према речима стручњака, један од главних изазова са којима се деца и млади људи сусрећу јесте да виде смисао у ономе што уче у учионици и како се то односи на свет око њих.

„Кључни проблем није у недостатку знања – у свету нових технологија имамо приступ свим врстама садржаја којима можемо лако приступити у било ком тренутку,“ прича Георги Иванов и наставља: „Проблем је пре свега у недостатку контекста и ако образовање не реши ово питање, изгубићемо пажњу ученика. Смисао се види тек када се знање примењује у систему узрочно-последичних веза, стога треба да буде повезано са реалним сценаријем – послом, науком или нечим из свакодневног живота, као и да се покаже његова примена, резултат, утицај у стварном животу.“

Како се, међутим, формира веза између образовања и стварности која нас окружује?

„Овде говоримо о можда највећем системском дефициту – наиме, да је образовање излововано од стварног живота,“ каже г. Иванов. Иако национални програми оцртавају неки оквир, кључну улогу и даље имају педагози, наглашава стручњак додајући да види све више будних људи. И без обзира на препреке, они налазе начине да споје теоријску наставу са применом стечених знања у стварним условима. „То доводи до веома добрих резултата ученика, који имају такве наставнике и инспираторе,“ каже Георги Иванов.

„Постоје три кључна механизма подршке и први од њих је рад на стварним пројектима,“ наставља он. „Када ученици решавају проблеме ван школе, то им даје добру представу о томе шта могу радити у будућим ситуацијама. Данас се пуно прича о занимањима која ће нестати због вештачке интелигенције и развоја нових технологија, стога и унапређење меких вештина добија све већи значај. Захваљујући њима, особа се може лако прилагодити и учити брзо како би била успешна и развијала се у добром правцу.

Други механизам је контакт са професионалцима, јер колико год да читате и да сте заинтересовани, ако немате ментора који би вас инспирисао, подстакао и дао правилне смернице, савете и повратну информацију, биће вам много теже да напредујете. Интердисциплинарност је трећи механизам, јер живот није подељен на предмете и сваки пројекат укључује различите елементе – нпр, математику, комуникацију, технологије, процес размишљања, тимски рад. Зато је важно интегрисати интердисциплинарност у наш образовни систем.“

У закључку, Георги Иванов признаје да му је учење кроз доживљај најомиљенији начин учења, јер се много боље памте ствари које пролазе кроз нас. Тако, кроз сећање, долазе и контекст, време, место, особа и као да све поново оживљава.

Прочитајте још:

• Наука, образовање и бизнис удружују снаге на форуму у Софији

Превод: Ајтјан Делихјусеинова