Град је живо биће које прича приче, само ако умемо да их чујемо

Последњих година Софију посећује све више туриста из Европе и света, а многи странци су је већ изабрали за свој нови дом, проналазећи у њој прилику за професионално остварење или љубав. Други су, пак, љубитељи викенд-путовања и траже дестинације које нуде приступачне цене, а до којих се може стићи релативно кратким летом.

• Софија оборила рекорде у туризму – шта привлачи странце у нашу престоницу?

Растуће интересовање за бугарску престоницу доноси и све већу разноврсност туристичких маршрута кроз град. Зато не изненађује што се појављује све више тематских шетњи посвећених историји, култури или знаменитим личностима које су свој живот повезале са Софијом – писцима, сликарима, уметницима. Шетња о којој вам овог пута причамо, међутим, пре свега је посвећена древној Сердици – како се данашња бугарска престоница звала у време када је била римска провинција, омиљена међу царевима због својих природних одлика, климе и бројних минералних извора. Наш водич кроз скривене кутке древног града је филозоф и професионални приповедач Евгени Митев. За њега је град попут живог бића које има шта да нам исприча, само ако умемо да га слушамо.

„Наша шетња се разликује од осталих по томе што је пре свега филозофска. То значи да тражимо везу између симбола поред којих пролазимо, зграда, архитектуре и сопственог доживљаја“, објашњава наш саговорник. „Јер, чак и када о томе не размишља, човек на неки начин ступа у интеракцију са зградама, улицама и окружењем у којем се налази. Ми само стварамо могућност да се људи осете на одређени начин, спајајући занимљиве информације са личним доживљајем.“

Готово све групне туристичке туре почињу код неке од знаменитих зграда у центру града. Ова је, међутим, изузетак, што показује већ на самом почетку, необичном знаменитошћу са којом посетиоце најпре упознаје – најстаријим живим дрветом у Софији:

„То је бели дуд у Улици Искар број 5. Немамо много информација о њему, али сматрам да чињеница да је стар готово 700 година значи да је дрво израсло још пре пада под османску власт. Због тога је неми сведок бројних историјских процеса. По мом мишљењу, у његовом корењу постоји извор, јер је читав крај око Централног минералног купатила, где се дрво налази, препун извора, од којих је већина термална.“

Једна од следећих станица ове шетње је испред зграде купатила, где је на отвореном изложен један од експоната Музеја историје Софије – део храма посвећеног старогрчком богу Зевсу, који потиче отприлике из 2. века пре нове ере. Остаци храма откривени су током археолошких ископавања испод данашњег Трга Гарибалди, а затим су пренети испред зграде музеја.

Подручје древне Сердике није ни издалека једино место у Софији које вреди посетити. Из разговора са пријатељима Евгени је сазнао да многи од њих не знају где се налазе или шта је ту постојало пре изградње важних места у Софији, попут Гарнизонског стрелишта, које се налази на територији Јужног парка, па чак ни шта је било на месту данашњег Националног дворца културе. Зато наш саговорник поздравља ентузијазам и других који организују сличне историјске и тематске шетње.

Он најављује и рад на књизи која ће понудити метафоричан и симболичан поглед на Софију и њене скривене кутке. Очекује се да ће бити завршена следеће године, а до тада не пропустите прилику да, сами или уоквиру неког од туристичких обилазака, откријете скривено благо које чува наша престоница.

Превела: Свјетлана Шатрић