Музеј спорта у Софији чува сећање на велике шампионе Бугарске

Ако долазите у посету Софији и тражите место које пулсира енергијом великих победа, Музеј спорта је дестинација коју не би требало да заобиђете. Смештен на Националном стадиону „Васил Левски“, овај музеј није само ризница предмета већ живо сведочанство о духу малог народа који је оставио значајан траг у светској историји. Овде се спорт и култура спајају у приче о тријумфима избореним огромним трудом и поштеном борбом.

Музеј посетиоцима нуди својеврсно путовање кроз историју бугарског спорта – од првих спортских клубова и такмичења до достигнућа шампиона чија су имена позната широм света. Овде се може сазнати како и када је Бугарска постала четврта сила светског фудбала, али и видети реликвије спортиста чији су рекорди деценијама остајали ненадмашени.

„Сви експонати у нашем музеју су драгоцени, посебно када је реч о спорту, јер је свако признање или медаља, свако достигнуће бугарских спортиста повезано са великим трудом. Зато не могу да кажем да је сребрна олимпијска медаља Јорданке Благове из Минхена 1972. године мање важна од златне олимпијске медаље Георгија Костадинова са истих Игара, иако је једна златна, а друга сребрна“, каже нам Катја Иванова, која више од четири деценије чува сећање на најзначајније тренутке бугарског спорта.

„Музеј спорта је веома посебно место које повезује спорт и културу. Поред занимљивих експоната изложених у витринама, који су повезани са неким од најупечатљивијих тренутака у историји бугарског спорта, овде организујемо и бројне манифестације посвећене великим бугарским спортистима. Присећамо се прошлости и желимо да и будућност буде подједнако добра као што је била прошлост бугарског спорта. Велики шампиони Бугарске и људи који раде у бугарском спорту Музеј спорта доживљавају као своје место.“

Катја Иванова прича да међу посетиоцима има много ученика, породица, љубитеља спорта и туриста из различитих земаља. Музеј је занимљив и поклоницима савремених технологија: захваљујући пројекту са Унеском, више од 1.500 најпознатијих експоната је дигитализовано и може да се погледа и на посебном сајту. Уврштен је и на списак 100 националних туристичких објеката под бројем 66, што га чини лако доступним сваком путнику. Овде долазе посетиоци од Италије до Перуа, привучени причама о олимпијским шампионима у рвању и дизању тегова, али и савременим херојима скијања и сноуборда, попут Алберта Попова и Радослава Јанкова.

Љубитеље фудбала и атлетике овде очекују права спортска блага. Колекција садржи предмете легендарног Христа Стоичкова, као и светске рекордерке у скоку увис Стефке Костадинове, чији рекорд није оборен 37 година.

Као изузетно вредна реликвија у музеју се чува и последњи дрес у којем је играо „фудбалер број један 20. века у Бугарској“ Георги Аспарухов – Гунди, легенда не само међу навијачима ФК „Левски“ већ и међу свим љубитељима фудбала у земљи. Ту су и експонати повезани са сестрама Малеев, које су оставиле дубок траг у бугарском тенису...

„Христо Стоичков је поклонио свој дрес из Барселоне, са бројем осам, који је изложен у музеју. Ту је и његов дрес из репрезентације – са чувене утакмице између Бугарске и Немачке, када смо после 0:2 победили са 3:2 (утакмица је одиграна 7. јуна 1995. године на Националном стадиону „Васил Левски“ у Софији, у квалификацијама за Европско првенство у фудбалу 1996. у Енглеској, а остала је упамћена по невероватном духу „лавова“ – бел. ур.). Дрес Христа Стоичкова, као и лопта којом је играо на јубиларној утакмици поводом свог 50. рођендана – то су три занимљива експоната повезана са њим. Стефка Костадинова поклонила је своје спринтерице у којима је постала светска шампионка на првенству у Гетеборгу 1995. године, само шест месеци након што је родила сина Николаја. Веома вредан експонат. Рекла ми је да су јој те спринтерице драже од неких медаља које поседује.“

Посета Музеју спорта није само образовно искуство већ и снажан доживљај који превазилази језичке баријере, јер спортисти достојанствено представљају Бугарску у свету, каже нам Катја Иванова. Присећа се и како је освајање Царског купа у сумоу у Јапану, које је остварио Бугарин Калојан Махљанов – Котоошу, било повод да музеј посете и бројни јапански туристи. „Свако време има своје спортске хероје“, каже нам Катја Иванова, на основу вишедеценијског рада са артефактима бугарске спортске историје.

„Једног обичног радног дана овде је дошао један Бугарин који већ дуги низ година ради као лекар у Шведској. Желео је сам да обиђе музеј, а ја сам га с времена на време посматрала. Када је стигао до краја сале, одједном је узвикнуо: „Живела Бугарска!“ То никада нећу заборавити. Од свега што је видео, управо је то рекао. Бугарски спорт изазива управо такву реакцију. А за оне који желе да сазнају више, ово је право место.“

Било да сте страствени љубитељ спорта или тек радознали туриста, Музеј спорта понудиће вам инспиративну причу о томе како воља и таленат могу да досегну врхове који делују недостижно. Посетите га и сазнајте више о доприносу Бугарске светској спортској баштини.

Превела: Свјетлана Шатрић