„Бојна на порти седеше“ и јединствени глас Тракије Јанка Танева

„Бојна на порти седеше и шуму гледаше...“ почиње дубоко, из даљине, својим колористички богатим гласом Јанка Танева. Од старе Тракије, огњишта и прела на којима су се песме преносиле с мајке на ћерку. Једна од најдирљивијих народних песама из Тракијског краја прича о очекивању, стрепњи и нади током драматичног и херојског доба национално-ослободилачких покрета. Јединствени тембар Јанке Таневе даје посебну емоцију овој песми. Глас једне од легендарних тракијских народних певачица и дугогодишње солисткиње Државног ансамбла народних песама и игара „Филип Кутев“ немогуће је не препознати: дубок и моћан, са карактеристичним ниским регистром. Танева је деценијама била позната као народна певачица са најнижим гласом у земљи. Певачицин необичан тембар претвара сваку њену интерпретацију у дирљиву причу и својеврсну звучну слику Тракије.

Рођена 18. септембра 1927. године у селу Даутлије (данас град Каблешково, југоисточна Бугарска, близу Бургаса), Јанка Танева је одрасла уз песме свог краја. Певала је од малих ногу, а љубав према народној песми наследила је од мајке, баке, тетки... Године 1951. Танева је са супругом отишла у Софију, на аудицију за новоформирани ансамбл народних песама и игара „Филип Кутев“. До краја живота јасно се сећала високих, звонких гласова осталих кандидаткиња и колико се нелагодно осећала због свог „дебелог“ и необичног гласа. Мислила је да одустане, али је на инсистирање мужа изашла пред испитну комисију коју чине Филип Кутев, сликар Илија Бешков и писац Димитар Осинин.

Кад је запевала, Филип Кутев је устао са столице, а Илија Бешков је ускликнуо: „Браво, дете! Какав глас, какво чудо!“ Међу песмама које је Јанка Танева извела била је и „Бојна на порти седеше“, а након испита, донета је одлука – овај дубок глас треба да буде део новооснованог ансамбла. Касније ће јој Филип Кутев рећи: „Баш си ми ти била потребна, тебе сам тражио.“ Јанка Танева је постала незаобилазна солисткиња ансамбла „Филип Кутев“. Изводи најниже и најтеже партије у песмама, које су касније постале глобално познате – „Да л'си лала или зумбул“, „Легла је Тодора“, „Мене ли љубиш, љубе“, „Велина буљи думаше“. Али песма „Бојна на порти седеше“ је образац професионализма чувене народне певачице.

Живот јој није био лак. Остала је удовица млада, са 27 година, и сама је подигла двоје деце. Упркос томе, наставила је да пева и снима, да путује на турнеје и фестивале и испуњава дворане. Годинама касније рекла је да је пре концерата плакала сама, у шминкерници, да би се ослободила стреса, након чега је пред публику излазила с осмехом на лицу. Можда управо због тога је њен глас нешто много више од звука, а извођења – нешто много више од песама. Када Јанка Танева пева „Кад ћеш доћи, Росене...“, Бојна више није само фолклорни лик, она је жена од крви и меса, која чека, гледа шуму, нада се. А моћни алт певачице носи њену стрепњу, снагу и достојанство.

Јанка Танева је добитница многих награда, певала је у саставима као што су „Велики бугарски гласови“, „Анђели“ и „Космички гласови,“ иза себе је оставила десетине песама. Али, пре свега, она је била и остала глас који се одликује неоспоривим квалитетом, јединствени глас Тракије.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова