Аутор:
Евелина Стојанова
Вести
Бугарској је потребна боља превенција и здравствена култура
уторак 29 септембар 2026 13:10
уторак, 29 септембар 2026, 13:10
Др Љиљана Димитрова и др Мина Маркова
ФОТОГРАФИЈА БНР
Величина фонта
Здравље је највећа вредност, а брига о њему је одговорност како пацијената, тако и медицинских специјалиста и здравствених установа. О потреби за бољом превенцијом, здравственој култури и условима рада здравствених радника су за БНР говорили два лекара – један са вишегодишњим искуством, други – млад лекар који ће кроз неколико месеци положити специјалистички испит. Две генерације – два мишљења о проблемима с којима се суочава бугарско здравство.
Један од главних проблема у здравственом систему Бугарске јесте недовољна посвећеност грађана сопственом здрављу, категорична је специјалиста максилофацијалне хирургије др Љиљана Димитрова. Према њеним речима, много је недостатака у здравству и чак и када је пацијентима омогућен лакши приступ превентивним прегледима, они их често одлажу због страха од дијагнозе озбиљне болести.
„Људи и даље не схватају да је брига о здрављу, пре свега, њихов проблем, а не лекара. Тешко им је, компликовано им је. Чак и када им се понуде превентивни пакети, анализе или их упуте на специјалисте, они обично одлажу одлазак код лекара. Очигледно постоји неки страх од болести, што отежава колаборацију између лекара и пацијената,“ каже др Димитрова. Према њеним речима, други проблем је недостатак јединственог медицинског приступа и немогућност грађана да се оријентишу у систему. Такође, често људи траже неколико мишљења, а противречна мишљења специјалиста могу да доведу до забуне и одбијања лечења.
ФОТОГРАФИЈА pixabay.com
Др Димитрова скренула је пажњу и на неједнаку расподелу специјалиста у земљи. Из тог разлога, читави региони остају без лекара, укључујући специјалисте максилофацијалне хирургије. То доводи до касног препознавања и дијагностификовања тешких обољења. Супротно прошлости када је превенција била ближа грађанима, данас одговорност већином пада на пацијенте, рекла је др Љиљана Димитрова додајући да је ниска здравствена култура такође један од проблема у нашем систему.
Потребно је више информативних кампања развијених уз учешће здравствених радника, рекла је у вези с тим млада лекарка др Мина Маркова, која сматра да пацијенти треба да добију приступачне и поуздане информације како би разумели зашто су превентива и благовремено лечење толико важни.
Др Мина Маркова се специјализује за ендокринологију и метаболичке болести и сматра да, упркос тешкоћама, многи млади лекари бирају да остану у Бугарској. И она своју будућност види у домовини. Разлог – воли своју земљу, њена породица и дом су овде и жели да лечи своје сународнике. Искрено верује да је промена у области здравства код нас могућа и да ћемо заједничким напорима успети да побољшамо и здравствене услуге. А посебно је радује чињеница да је већина њених колега одлучила да своју срећу потражи у Бугарској:
ФОТОГРАФИЈА pixabay.com
„Велика већина њих је, наравно, отишла на специјализацију у веће градове, али има и оних који су се вратили у родне крајеве или су се настанили у мањим местима. То ме је веома обрадовало. У неким областима су већ видљиве позитивне промене, надам се да ће се ствари покренути. Мислим да здравствени еснаф, заједно с властима, треба да иде у том правцу, јер је то од посебног значаја за све нас,“ прича др Маркова.
Она је нагласила да један од проблема с којима се сусрећу млади лекари јесте потреба да раде неколико послова да би преживели. Према њеним речима, све то ограничава време за одмор и породицу и додатно оптерећује здравствене раднике. Као озбиљан проблем др Маркова је истакла и чињеницу да је последњих година здравствена нега концентрисана у великим градовима, док у мањим градовима постоји мањак лекара, поготово специјалиста.
Др Димитрова и др Маркова учествовале су на 25. Националном састанку Фондације МОСТ (Медији, друштво, породица и традиција), која окупља лекаре, друштвене посленике, политичаре и представнике медија у циљу информисања јавности о напретку на пољу медицине код нас.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Објавио/ла/ли: Ајтјан Делихјусеинова