„Стани, немој да одеш...“ – хит Митка Штерева који је надживео филм „Адаптација“

Песма „Адаптација“, познатија по својој уводној строфи „Стани, немој да одеш...“, један је од најомиљенијих филмских хитова. Публика ју је први пут чула у истоименом филму – телевизијској драми у три епизоде, снимљеној 1979. године у режији Вала Радева (1923 – 2001). У средишту радње серије, чији сценаристи су Рајна Томова и Вало Радев, налази се клиника за душевне болеснике. Они болују од страха – од људи, љубави, живота, смрти. Један од пацијената је и лепа Вероника. Млади психијатар др Банков посвећује скоро сво своје време пацијентима примењујући за то време неконвенционалну методу групне психотерапије. На психотерапији се сваки пацијент подстиче да подели своје страхове, да покуша да говори, делује и осећа без страха. Вероника, за разлику од осталих учесника, током сеанси није успела да се избори са собом, али се заљубила у терапеута. Осећања која је ова љубав пробудила у њој постала су кључ за њену унутрашњу драму.

Током 70-их година 20. века, коментарисати насиље над личности и недостатак перспективе за младе - рањиве, осетљиве и неспремне да се прилагоде окружењу, било је више него скандалозно. Схваћен као алузија на стање бугарског друштва, филм је изазвао критике међу грађанима и институцијама, које су инсистирале да се поступи у складу са правилима тадашњег система. Гавни лик – др Владо Банков, прототип је Георгија Каменова (1942 – 2006), једног од пионира групне психотерапије у Бугарској, који је још почетком 70-их година минулог века почео да води прве психотерапеутске групе у Софији.

Године 1979. филм „Адаптација“ освојио је неколико националних награда, након чега је драма забрањена за приказивање у јавности, а редитељ Вало Радев приморан да да објашњења пред Одбором за културу ЦК БКП. Филмска верзија „Адаптације“ из 1981. године је последње остварење које је Радев снимио. Након овог филма – из идеолошких или породичних разлога (изгубио јединца у несрећи), Вало Радев је одустао од снимања филмова.

Али док се спорови око филма настављају, музика писана за њега заживела је свој живот. Митко Штерев је у време компоновања ове нумере већ био афирмисан као композитор, пијаниста и оснивач чувене рок групе „Дијана Експрес“, али и као аранжер на десетине хитова. Данас Штерев важи за једног од најзначајнијих домаћих аутора филмске музике. У песми „Адаптација“ се овај невероватан музички таленат сусреће са стиховима Ивана Пејчева (1916 – 1976).

Иван Пејчев, назван „песником великаном“ и „принцем поезије“, сматран је једним од најнежнијих и најделикатнијих песника међу бугарским мајсторима речи. Иако је Пејчев преминуо три године пре снимања филма „Адаптација“, његови стихови су толико популарни да је Вало Радев одлучио да неколико њих укључи у сценарио филма.

„Бићу тужан без твојих руку“, „под мостовима не теку реке,“ „луке су пустињске тихе“ су стихови који описују како одсуство вољене особе мења саму стварност. Филм „Адаптација“ је прича о страху да будеш свој, док се у истоименој песми пева о страху од губитка вољене особе. Допринос песме „Адаптација“ успеху истоименог филма је неспоран, а интерпретација Васила Најденова и „Дијане Експрес“ је и данас златни класик бугарске поп музике.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова