Актуелни проблеми Бугара у Србији разматрани на округлом столу у Софији

Последњег дана септембра Научни институт „Западне покрајине“ организовао је у Софији округли сто посвећен „Актуелним проблемима Бугара у Западним покрајинама“. Представници бугарске заједнице из Србије, државних институција и стручњаци констатовали су да се током последњих 30 година проблеми у Западним покрајинама, уместо да се решавају, само умножавају.

Председник Културно-информативног центра у Босилеграду Иван Николов указао је на међусобно повезане демографске, административне, економске, образовне и културне проблеме етничких Бугара у источној Србији. Он је позвао бугарску државу да се угледа на искуства Мађарске и Хрватске у заштити њихових мањина. Изјавио је да би било добро да Извршна агенција за Бугаре у иностранству постане самостално министарство. Истакао је да су процедуре за добијање бугарског држављанства, права на боравак и доказивања бугарског порекла изузетно троме и да приморавају подносиоце захтева да користе непотребне посреднике. Николов је нагласио да би људи из дијаспоре, који добијају бугарско држављанство, требало да буду регистровани на својим стварним адресама у иностранству, а не на фиктивним адресама у Бугарској, јер се таквом праксом прекида веза између бугарских власти и бугарских држављана у суседним земљама. Препоручио је и да се унапреде онлајн процедуре за конкурисање за упис на бугарске универзитете, јер у садашњем облику омогућавају преписивање током испита и коришћење вештачке интелигенције, што није добро за одабир студената.

Бивши генерални конзул у Нишу доц. Едвин Сугарев је навео да су пренаписивање историје и уништавање споменика и војних гробаља у Западним покрајинама део процеса чији је циљ слабљење историјског памћења и етничког идентитета Бугара. Према његовим речима, представљањем Бугарске као агресора и прикривањем чињеница, које се не уклапају у српску историјску верзију, младим Бугарима се усађује осећај кривице због њиховог етничког порекла, стид и дистанцирање од Бугарске.

Председник Научног института „Западне покрајине“ доц. Ангел Џонев је истакао да српска држава, као алтернативу бугарској националној припадности, међу бугарском заједницом промовише могућност да се њени припадници изјасне као Шопи или Торлаци. Навео је да се између два званична пописа становништва у Србији, 2010. и 2020. године, број оних који су се изјаснили као Шопи удвостручио и премашио 2.000. Већина њих је из околине Цариброда, а највише из пиротског и нишког краја.

Др Валентин Јанев из Научног института „Западне покрајине“ изложио је реферат о загађењу, које узрокује  рударска индустрија. Према његовим речима, делатност рудника „Караманица“ и „Грот“ током последњих деценија има негативан утицај на Босилеград и околину,  Јужну Мораву и територије на којима живи бугарско становништво. Указао је на загађење ваздуха и вода, присуство тешких метала, остатака реагенаса и арсена, као и на последице по здравље становништва. Као главне путеве којима се загађивачи преносе, Јанев је издвојио Караманичку и Љубатску реку, које се уливају у реку Струму, која протиче и кроз Бугарску, при чему загађују и прекограничне подземне воде, укључујући и оне у Бугарској. Дана 11. августа ове године Јаневу није било дозвољено да уђе у Србију и да се у Босилеграду састане са делегацијом Бернске конвенције за заштиту природе. Тим поводом Научни институт „Западне покрајине“ припрема посету др Јанева Стразбуру, како би упознао са овим случајем администрацију Бернске конвенције при Савету Европе.

Нажалост, Зоран Џуров, председник Скупштине општине Цариброд, који је био најављен као гост округлог стола, у последњем тренутку је саопштио да неће присуствовати форуму. Организатори претпостављају да су разлози пре свега политичке природе и да су повезани са предстојећим парламентарним изборима у Србији.

Веома занимљив реферат о решавању економских проблема у Западним покрајинама изложио је проф. др Иван Цанов са Универзитета за националну и светску економију. У средишту његовог излагања био је предлог да се прекогранично бугарско-српско подручје претвори у посебан економски коридор или зону. Према његовим речима, уз помоћ инвестиционих инструмената које би подржала бугарска држава, на том подручју би требало подстаћи приватно предузетништво. Научник је изричито нагласио да то не може да се оствари без сагласности српске државе, поштовања суверенитета Србије и примене српског трговинског права. Цанов је истакао да би успостављање посебне прекограничне зоне требало да буде на трилатералној основи, уз учешће Бугарске, Србије и ЕУ. Економиста је предложио модел према којем би Србија обезбедила земљиште, радну снагу и локалну производну базу, док би Бугарска учествовала капиталом, технологијом и управљањем. На тај начин би се Западне покрајине из периферије претвориле у центар између две државе.

Председник Удружења „ГЛАС“ из Босилеграда Александар Димитров је на округлом столу као пример навео начин финансирања хрватске заједнице у Србији, који би могла да примени и Бугарска. Рекао је да Општина Загреб има на платном списку низ стручњака који раде на развоју хрватских региона у Војводини. У изјави Радио Бугарској Димитров је истакао да није све што Бугари у Западним покрајинама раде питање новца.

„Све кошта, али новац није увек најважнији. Кад нешто волиш, радиш то срцем. Мислим да ће се увек наћи начин. Хоћу да кажем да често крећемо без новца, а потом некако успемо да завршимо посао. То, наравно, захтева много труда и много личног залагања, а понекад и укључивање много људи.

Желим да захвалим свакоме ко нас на неки начин подржава – било новчаним средствима или само својим радом, то уопште није важно, јер без једног и без другог ништа не би могло да се уради. Ако бих помињао појединачне институције, сигурно бих неку изоставио, али желим да кажем да смо захвални свакоме ко нам пружа руку помоћи и мислим да својим иницијативама, мање или више, оправдавамо то поверење“, рекао је председник Удружења „ГЛАС“.

Превела: Албена Џерманова