Вије се коло на Петковдан

На Петковдан пољопривредна сезона је завршена, род је већ убран. За сељаке стиже време одмора и њихова се пажња усредсређује углавном на  кућу и породицу. Задовољни завршеном привредном сезоном они очекују зимске празнике. Некада зима је била сезона веридби и женидби. Петковдан доноси промену у свакодневном животу људи, а свака промена, по традицији дочекује се свеопштим весељем. Сви житељи окупљају се на  сеоском тргу. И као што обично бива на традиционалном празнику, почиње свеопште весеље. А неизоставни део сваког бугарског празника је коло. Наравно, у колу су играли млади, а старији људи су се око њих окупљали, гледали и веселили се. "Звоне девојачке песме", пева се у једној народној песми. А једна друга песма надопуњује слику: "момак пита цуру коју ће песму отпевати, да би и он ту мелодију свирао и "коло направио" – коло момачко и коло девојачко... Након првих кола уз девојачке песме чују се и свирке момака. И вије се коло разиграно.

У старија времена строгог патријархалног морала цуре су играле одвојено од момака. А када су се заједно хватали у коло цуре и момци нису смели да се држе за руке, него су с оба краја држали марамицу и само су размењивали срамежљиве погледе. Али има и тзв. "мешовитих кола" када поред сваке девојке игра момак и то није случајно. Они који су се већ упарили играју раме уз раме, а слободни момци би да играју поред цуре коју желе освојити.  Према обичају, уколико се током претходне сезоне неки пар није верио, ујесен свако  има право на нови избор и  може да потражи нову шансу за женидбу током предстојеће зиме. Тако на Петковдан прво велико заједничко коло отвара нову сезону заљубљивања, веридби и свадби.

За разлику од малих кола на поселу и прелу, где се окупљају само најближи суседи у махали, коло на сеоском тргу окупља све цуре и момке из села. Једна песма приповеда о момку који не може да се ухвати у заједничко коло јер лежи болан. Његова мајка му прича да поред његове драге други игра и покушава да јој освоји срце. А син је теши да је цура његова и остаће му верна.

Док млади играју и у колу јавно или потајно сређују своје односе, ништа не остаје непримећено од стране старијих људи. Посебно пажљиви су родитељи цура и момака којима је дошло време за женидбу. Момачке мајке пажљиво посматрају и процењују изабраницу својих синова. Чак гледају да ли можда међу девојкама у колу нема неке боље прилике. Иако се према једној народној изреци цура не сме бирати у колу, већ када ради, момачке мајке педантно бирају будућу снајку управо за време весеља на дан Свете Петке.  По  одећи коју свака цура сама израђује, судило се о њеној вештини у женским пословима – како преде и ткаје, како везе. А накит од злата, сребра  и  перлица  сведочи о имућности цуриних родитеља. Будућој свекрви је битно да јој син доведе здраву и снажну снају која ће је заменити у кућним пословима и газдинству. Тако велико коло на Петковдан у ствари представља место за тражење цуре – бирају момци, као и њихове мајке. У једној обредној песми пева се како син доводи мајци црнооку невесту и хвали је да лепо игра. Уз то, и да ће  јој бити одмена. 

У бугарској традицији Света Петка се поштује и као покровитељка женских послова код којих се користи вуна – предења, ткања, шивење. Али управо су они забрањени на тај празник. Према једном веровању, ако нека жена прекрши ову забрану, Света Петка јој се јавља у лику змије. Постоји и једно друго веровање које казује сасвим другачије: патрон тога дана је Свети Петко. Њега пак замишљају кao вука. Стога на неким местима од Петковдана почињу Вучји празници, а њихов циљ је заштита села од вукова током предстојеће зиме.

Превела: Албена Џерманова