Светиње у источним Родопима: Манастир Светог Јована Претече

Град Крџали, ушушкан на обалама реке Арда у самом срцу источних Родопа, очарава својом аутентичном лепотом и богатом историјом. У том граду живе заједнице које исповедају различите вере и припадају различитим народима, културама и традицијама. Али супротно очекивањима, то их не раздваја, већ уједињује јер управо та религијска, етничка и културна шароликост чине овај град на југу земље тако посебним. Зато ће вас у серији прилога Радио Бугарска упознати са три светиње у источном делу Родопа – православном црквом Светог Јована Претече у Крџалију, дрвеном џамијом у селу Поткова и Елмали баба текијом у селу Бивољане.

Наша прва станица је црква Светог Јована Претече која је део важног средњовековног манастирског комплекса.

Већ при уласку у храм, пажњу посетилаца привлачи несвакидашњи спој добро очуваног примера средњовековног зидарства, делимично сачуваних фресака и трагова касније реконструкције. Камена градња и фреске сачуване су у првобитном облику. Ова светиња је активан храм, али је истовремено и споменик културе, прича туристички водич Георги Кјучуков:

„Јован Претеча – тако се звала ова црква у Средњем веку. А то је постало јасно захваљујући вандалском чину, неко је оштрим предметом на једној од фресака исписао на старобугарском поруку „Ја, Добромир, у Светом Продрому писах.“ Из овога постаје јасно да се човек звао Добромир, а црква у којој је писао – Продром, што у преводу са грчког значи Претеча. Ово је био један од главних манастира у провинцији Ахридос, како се у Средњем веку звала данашња област Крџали.“

Манастир је био изузетно значајан за своје време, а вероватно и доста богат, судећи по археолошким открићима на том локалитету.

„До првог открића дошло је 1998. године када су почели радови на реконструкцији манастира,“ наставља Георги Кјучуков. „Тада су радници пронашли гроб, вероватно оснивача светиње. У гробу је откривена најстарија сачувана црквена тканина на тлу Европе. У питању је епитрахиљ (део одежде свештеника под фелоном), извезен чистим златом. Највероватније је управо злато разлог што је тканина сачувана до данас. Епитрахиљ је рестаурисан и биће изложен у Историјском музеју – Крџали када буде обезбеђена одговарајућа витрина. Према проценама археолога, таква сахрана је у своје време отприлике коштала колико и изградња целог средњовековног града.

Други доказ, који потврђује важност овог манастира датира из 1206. године, када је, на кратак период, Византијско царство престало да постоји. На његово место дошло је новоосновано Латинско царство. Исте те године, латински витезови кренули су у поход дуж приобаља Арде, чији циљ је био да ослободе витеза Ренија де Трија и његову војску, који су остали заробљени у тврђави Стенимахос, данашњем Асеновграду. Тврђаву је са свих страна опколила бугарска војска цара Калојана. Човек који нам је дао највише информација о историји Латинског царства – Жофроа де Вилардуен – такође је био део тог похода. Он каже: „Вече нас је затекло испред добро чуваног утврђења Монек“. Реч је о тврђави која ужива велику популарност међу љубитељима лепих погледа на град Крџали. Према овим информацијама, латински витезови су у тврђави остали око недељу дана где их је затекла вест да је њихов цар Балдуин убијен у Трнову. И управо у близини Монека, вероватно у тврђави Вишеград, која је административни део ове покрајине, састао се баронски савет на коме је одлучено да ће нови цар Латинског царства бити онај који предводи поход – Балдуинов брат – Анри. Наравно, крунисање је званично требало да буде обављено у Константинопољу и то је главни разлог зашто је поход кренуо назад.“

Још занимљивих чињеница и прича о историји средњовековног манастира Светог Јована Претече у Крџалију можете да сазнате ако посетите истоимену цркву или Историјски музеј града Крџалија.

Данас ће посетиоци, поред старе цркве која је реконструисана у периоду од 1991. до 2001. године, видети и модерни манастирски комплекс у чијем саставу су црквена школа и још једна црква.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова