Аутор:
Данијела Големинова
Вести
Александра Албазини: бугарски језик и сан о мастер студијама у Софији
среда 4 новембар 2026 13:10
среда, 4 новембар 2026, 13:10
ФОТОГРАФИЈА Данијела Големинова
Величина фонта
Италијанка Александра Албазини већ 17 година ради као преводилац у Европској комисији у Бриселу. Љубав према страним језицима јавила се још у детињству, када је пожелела да кроз њих упознаје нове светове, културе и народе. Та страст временон ју је претворилаправу заљубљеницу у језике. Данас одлично говори седам језика – италијански, енглески, француски, шпански, немачки, словеначки и руски – а бугарски учи већ четири године. Говори га добро, иако се у њеном изговору још чује благ акценат.
ФОТОГРАФИЈА Данијела Големинова
„И даље правим много грешака. Бугарски учим онлајн, уз помоћ наставнице која живи у Софији. Знам руски и словеначки и волим словенски свет. Занимају ме култура, свакодневни живот, начин на који Бугари размишљају, ко су и како живе. Занимају ме и књиге, а језик желим да научим како бих могла да читам бугарску књижевност. Читам савремене писце, попут Георгија Господинова. Тренутно читам оба тома ’Задочних репортажа’ Георгија Маркова“, каже Александра Албазини.
До сада је три пута долазила у Бугарску како би уживо похађала курсеве бугарског језика. У будућности планира да упише мастер студије на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ и тако продуби своја лингвистичка знања о савременом бугарском језику.
ФОТОГРАФИЈА Ани Петрова
„Овог семестра нисам успела, можда ћу успети следећег. То је прилично компликовано јер траже да сва документа буду преведена и оверена апостилом“, објашњава она.
Како њени ближњи и пријатељи гледају на њену жељу да добро научи бугарски, језик који не спада међу најраспрострањеније?
„Пријатељи и познаници кажу да је то лудост“, каже полиглота са осмехом. А да ли ће учење страних језика и убудуће бити на цени?
„Не знам како ће млади људи размишљати у будућности. Мени је веома занимљиво и важно да разумем шта други људи и различити народи мисле и говоре, као и шта пишу. Као што каже Ф. М. Достојевски: ’Лепота ће спасити свет!’“, каже Александра Албазини.
ФОТОГРАФИЈА лична архива
Посао преводиоца у Европској комисији јој се допада и зато што има прилику да слуша различите језике. Ипак, не одобрава то што се у европским институцијама последњих година углавном говори енглески. Посао, наравно, доноси и бројне тешкоће и изазове.
„Никада не знате шта ће говорник рећи. Понекад говоре веома брзо, па је преводиоцу тешко да истовремено размишља, преводи и говори. Стручна терминологија представља посебан изазов на састанцима уживо, због чега преводилац мора свакодневно да се припрема“, објашњава Александра.
ФОТОГРАФИЈА лична архива
Она кроз осмех признаје да јој се понекад поткраде грешка у преводу, али наглашава да оне нису значајне и често прођу незапажено. Рад у преводилачкој кабини је тимски, па колеге брзо прискоче у помоћ ако се догоди ненамерна грешка.
Како дигитализација и вештачка интелигенција мењају преводилачки посао? Може ли вештачка интелигенција једног дана да замени живог преводиоца?
„Не користим вештачку интелигенцију јер ми се не допада. И даље покушавам да радим без ње. Ако се превод ради уз помоћ вештачке интелигенције, преводилац мора накнадно да га провери. Не верујем да вештачка интелигенција може у потпуности да замени човека, јер је природна интелигенција веома сложена – није реч само о речима, већ и о читању, слушању, све је то део целине“, објашњава Александра Албазини.
Превела: Свјетлана Шатрић
Објавио/ла/ли: Свјетлана Шатрић