Аутор:
Миглена Иванова
понедељак 9 новембар 2026 13:10
понедељак, 9 новембар 2026, 13:10
ФОТОГРАФИЈА Pixabay
Величина фонта
Планина Витоша, чија се силуета уздиже изнад Софије, једно је од омиљених места за бег од градске вреве и један од симбола бугарске престонице. Није случајно што један од централних софијских булевара носи њено име: пружа се у правцу планине и визуелно повезује историјско језгро града са њеним обронцима. Упркос ширењу града, обриси витошког гребена и даље се назиру између зграда са различитих места у Софији.
„Од Витоше нема више“, кажу Шопи, становници области око Софије. Ипак, са својим највишим врхом – Черним врхом, високим 2.290 метара, Витоша је четврта по висини планина у Бугарској, после Риле, Пирина и Старе планине. На њеном подручју је 1934. године основан први национални парк у Бугарској и на Балкану – парк „Витоша“, који данас има статус парка природе и простире се на 27.079 хектара.
Витоша има занимљиву геолошку прошлост, бројне природне феномене, богат биодиверзитет и услове за туризам и спорт током сва четири годишња доба. О особеностима планине говоре Сава Попсавов, главни стручни сарадник за волонтере и развој волонтерства, и Антон Димитров, стручњак за туризам у Управи Парка природе „Витоша“.
Сава Попсавов враћа нас у далеку прошлост, у време када је планина добијала свој препознатљив облик.
„Витоша је данашњи изглед попримила током квартара, последњег геолошког периода, у којем и данас живимо. Тај период је почео пре више од 2,5 милиона година, а планина је свој садашњи облик добила пре око милион година. Ако се осврнемо још даље у геолошку прошлост, планина је настала у мору које је током палеозоика прекривало читаву област Софије и околне равнице“, објашњава Попсавов.
Камене реке спадају међу најпрепознатљивије одлике пејзажа Витоше.
„Реч је о великим блоковима сијенита, насталим услед сфероидног распадања стена под дуготрајним утицајем ерозије и текуће воде“, објашњава Сава Попсавов. „Најпознатије камене реке налазе се у долини Владајске реке, а нарочито је познат локалитет Златни мостови. Има их и на многим другим местима, како на северној тако и на јужној страни Витоше – уз реке Бистришку, Јанчовску и Матницу.“
Међу најпопуларнијим одредиштима на планини су и Черни врх и Бојански водопад. Онима који желе мир и самоћу у природи привлачније су југоисточне и југозападне падине Витоше. Оне су и најмање посећене, делом због слабије развијене инфраструктуре.
Занимљива је и пећина Духлата, позната по упечатљивим стенским формацијама. Донедавно се сматрала најдужом пећином у Бугарској, али ју је 2022. године по дужини надмашила пећина Колкина дупка код Свогеа, чије истраживање и даље траје. Духлата је доступна само у оквиру организованих спелеолошких посета.
„Треба поменути и крашки извор Жива вода, јединствен не само за Витошу већ и за целу Бугарску“, каже Сава Попсавов.
„Реч је о систему који је природно обликован попут сифона. Најпре се напуни резервоар, а затим се вода постепено одлива. Када посетилац стигне до извора, може да види воду како тече — или извор који је потпуно сув. Када се вода испразни, потребно је неко време да се природни резервоар, условно речено, поново напуни. Тада вода поново потече. О овом феномену испредане су бројне легенде. Османски путописац Евлија Челеби описао га је још у 17. веку као ’чесму среће’“, објашњава Попсавов.
ФОТОГРАФИЈА Парк природе "Витоша"
Парк природе привлачи и љубитеље адреналина.
„Витоша нуди много више од класичне шетње“, истиче Антон Димитров.
„Захваљујући близини Софије, Витоша је једно од најприступачнијих места за спорт на отвореном током целе године. У топлијим месецима најпопуларнији су брдски бициклизам, планинско трчање, оријентиринг и слободно пењање. За оне који траже веће изазове, планина је домаћин чувене трке у планинском трчању и бициклизму ’Витоша 100’. Постоје и услови за параглајдинг. Зими Витоша привлачи скијаше и сноубордере, а када временски услови то дозвољавају, и љубитеље скијашког туринга и других облика зимског планинског туризма“, каже Димитров.
ФОТОГРАФИЈА Парк природе "Витоша"
Међутим, што је заштићено природно подручје доступније и популарније, то је важније питање његовог очувања. Какву улогу у заштити природе и биодиверзитета има управа парка, а какву туристичка заједница? Сава Попсавов објашњава:
ФОТОГРАФИЈА Парк природе "Витоша"
„Управа парка већ више од десет до петнаест година спроводи различите пројекте усмерене на обнову и очување биолошке разноврсности, одржавање парковске инфраструктуре и туристичких ознака. Оне доприносе безбедности посетилаца, али и очувању природе. Позивамо посетиоце да се држе обележених стаза и да не возе ван путева нити се баве другим активностима које изазивају ерозију, уништавају вредне биљне врсте и узнемиравају животиње“, наводи Попсавов.
ФОТОГРАФИЈА Парк природе "Витоша"
Поред масовног туризма, велики изазов представљају и климатске промене. Како се оне одражавају на Витошу и могу ли посетиоци већ сада да уоче њихове последице?
„Снежни покривач се несумњиво задржава знатно краће, а граница снежна граница све је виша. Постоји и сеновито место познато по специфичном снежном наносу, по коме је и околни предео добио име – Прјаспата, између врхова Гољам Резен и Малак Резен. Снег се тамо постепено претвара у фирн, па се много година задржавао све до почетка наредне снежне сезоне. Чак и када то није био случај,, могао је да се види из Софије бар до краја августа. Данас се, међутим, отопи већ до краја маја или током јуна. Такође примећујемо пресушивање зона за прикупљање воде и сушење одређених врста дрвећа. Све у свему, на Витоши планински бициклизам постепено потискује скијање као масовни спорт. Главни разлог је то што зиме више нису као некада“, закључује Сава Попсавов, главни стручни сарадник за волонтере и развој волонтирања.
Прочитајте још:
Бициклистичка рута „Витошко лале“ – нови изазов за планинске бициклисте
Водећа италијанска платформа за путовања топло препоручује да у јесен посетите Софију
Превела: Свјетлана Шатрић
Објавио/ла/ли: Свјетлана Шатрић