Вести
Избори разочарања – упозорење за владајуће у Бугарској
Специјално за Радио Бугарску социолог Борјана Димитрова из агенције „Алфа Рисерч“ коментарише поруке бирача у првом кругу избора
понедељак 26 октобар 2026 16:25
понедељак, 26 октобар 2026, 16:25
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
Величина фонта
Први круг избора за председника и потпредседника Бугарске одржан 25. октобра обележила је изузетно ниска излазност, како код нас тако у иностранству, која је изненадила социологе и представља рекорд у поређењу са свим досадашњим изборима у земљи. Кандидати за председника и потпредседника Бугарске – Илијана Јотова и Кирил Влчев, као и Андреј Гјуров и Георги Кандев, иду у други круг, који ће бити одржан следеће недеље, 1. новембра, јер нису испуњени услови за избор председника земље у првом кругу, односно више од 50% важећих гласова и излазност већа од 50%.
Андреј Гјуров и Илијана Јотова
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
Разлика између првопласираних и другопласираних износи свега око 3%, али аналитичари уочавају значајне разлике међу бирачима који стоје иза ових резултата. За тандем Јотова – Влчев (који је према резултатима на основу 99,95% обрађених записника бирачких одбора освојио 34,76% гласова) гласали су старији бирачи у земљи, људи са нижим степеном образовања и становници мањих насељених места. Насупрот томе, подршка Гјурову и Кандеву (који сутакођепрема резултатима на основу 99,95% обрађених записника бирачких одбора освојили 31,95% гласова), долази од млађих бирача, становника великих градова у земљи, високообразованих људи и Бугара који живе у иностранству.
- Избори поделили младе од старијих и престоницу од провинције
- ЦИК: У иностранству Гјуров освојио 45,79% гласова, Јотова – 22,79%
„Да, постоји општи пад интересовања и жеље за гласањем, али он ипак није равномеран међу присталицама појединих политичких снага“, прокоментарисала је Борјана Димитрова из агенције „Алфа Рисерч“, једне од две социолошке агенције које су партнери Бугарског националног радија (БНР) у извештавању о изборима.
Борјана Димитрова
ФОТОГРАФИЈА БТА
„Након парламентарних избора у Бугарској у априлу ове године, када је дошло до мобилизације бирача и велике излазности, сада имамо повлачење. И морамо изричито рећи да је највећи одлив бирача забележен међу присталицама партије ’Прогресивна Бугарска’, која је победила на парламентарним изборима. ’Прогресивна Бугарска’ је преко свог кандидата госпође Јотове, када ју је подржала, изгубила близу 900.000 гласова. То је изузетно озбиљан губитак у поређењу са изборима у априлу“, истиче Димитрова.
Неки аналитичари тумаче резултате као лични пораз актуелне председнице Бугарске Илијане Јотове, али се Борјана Димитрова држи другачије тезе – да је реч о упозоравајућем жутом сигналу за власт у Бугарској.
„Последњих месеци нагомилало се много разочарања: у финансијском и економском погледу, говорим о националној безбедности, о физичкој безбедности. Нагомилало се доста сигнала који су довели Бугаре до вишег степена несигурности и показали да очекивања која су пратила избор партије ’Прогресивна Бугарска’ нису испуњена. Тај процес је био видљив, али се он заправо показао у много већим размерама. Наравно, остаје да видимо шта ће се догодити у другом кругу, јер би тада могло доћи и до поновне мобилизације различитих друштвених група које ће изаћи на биралишта. Али, у сваком случају, резултат првог круга представља веома снажан знак упозорења за саме представнике власти да постоје озбиљни недостаци којима би требало да се позабаве.“
Бугари у иностранству имали су могућност да гласају на 613 бирачких места у 60 земаља, али је и тамо интересовање за гласање било слабо.
Бирачко место у Мелбурну, Аустралија
ФОТОГРАФИЈА Манчо Манев
Борјана Димитрова каже:
„На председничким изборима у иностранству гласало је око 88.000 бирача. То је пад у односу на изборе у априлу, када смо имали око 189.000 гласова. Али, упркос том паду, треба рећи да је излазност у иностранству ипак нешто већа ако је упоредимо са излазношћу у Бугарској, која је била катастрофално ниска. Две ствари посебно привлаче пажњу. У западној Европи и САД забележена је већа мобилизација бирача. Овога пута, међутим, постоји нешто што се разликује од претходних избора, када смо говорили о високој излазности у Турској – сада је тамо забележен изузетно мали број гласова, око 7.000, у поређењу са 27.000–28.000 на претходним изборима (а понекад их је било и до 50.000). Другим речима, тенденција у гласању у Турској слична је оној у Бугарској: Покрет за права и слободе дословно бојкотује изборе, односно његови бирачи не учествују на овим изборима. Веома је занимљиво видети шта ће се догодити у другом кругу. Већ је јасно да су наши сународници у иностранству највише гласова дали Андреју Гјурову и његовом кандидату за потпредседника – Георгију Кандеву – 45%, док су Илијана Јотова и њен кандидат за потпредседника – Кирил Влчев – добили 22%, односно упола мање гласова. На трећем месту, као и у Бугарској, налазе се Костадин Костадинов и Петар Волгин. Дакле, ако сумирам све у три реченице то је: пад излазности, али ипак већа излазност него у Бугарској; убедљива победа Гјурова и Кандева; и веома мали број гласова наших сународника у Турској.“
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
Историјски подаци показују да од трећине до половине бирача кандидата који су испали из изборне трке, у другом кругу не излази на биралишта. У том смислу, тешко је предвидети да ли ћемо у другом кругу бити сведоци веће излазности. Одржавање јавне дебате између двоје кандидата за председника Бугарске могло би да утиче на расположење бирача.
Јотова и Гјуров
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС (архив)
„Дебата ће омогућити људима да виде какве ставове и какву Бугарску, какву будућност за Бугарску ће они понудити. У сваком случају, иза ових кандидата за председника и потпредседника, стоји значајан број бирача, иако је излазност била ниска. Они су готово изједначени. Имају право на своје аргументе и ставове, а бирачи, сходно томе, имају право да направе свој избор“, истиче Борјана Димитрова.
„И не заборавимо да су ово ипак већински, али и политички избори. Од великог значаја биће то да ли ће ГЕРБ и Покрет за права и слободе променити своје ставове, јер су то две партије са значајним бројем дисциплинованих бирача. Уколико једна од њих или обе промене свој став и упуте поруку својим бирачима да изађу на гласање, то би такође могло да се покаже као прилично одлучујући фактор“, истиче Борјана Димитрова и наставља: „Не заборавимо и то да разлика између првог и другог кандидата износи око 37.000 до 40.000 гласова. Видећемо најновије податке. То је веома мала разлика. Стога би свака мобилизација бирача у корист једног или другог кандидата за председника и његовог потпредседника могла да повећа излазност, а можда, што је још важније, и да унапред одреди коначни резултат избора.“
- Јотова: Илузија је да можемо да променимо Бугарску ако не гласамо
- Андреј Гјуров позвао Илијану Јотову на отворену, поштену и цивилизовану дебату
Превела: Албена Џерманова
Објавио/ла/ли: Албена Џерманова