Фолклор

Вести

Из архива Радио Бугарске

Миш у народним веровањима и обичајима

уторак, 27 октобар 2026, 10:00

Миш у народним веровањима и обичајима

ФОТОГРАФИЈА Pixabay

Величина фонта

Пре него што су примили хришћанство, Прабугари су користили дванаестогодишњи календарски циклус у којем је свака година носила име једне животиње. Према подацима из Именикa бугарских ханова, њихов календарски систем био је усклађен са источноазијским, односно кинеским календаром. Прва година била је посвећена мишу, друга волу, а за њима су следиле године назване по другим животињама. И у бугарском народном календару постоје посебни дани посвећени умилостивљавању ове лукаве животиње, за које се веровало да могу да нанесу велику штету домаћинству. Један од њих је 27. октобар, који се у народу назива Мишјим даном.

У народним веровањима мишеви су повезивани са злим духовима и невидљивим силама. Веровало се да се нечиста бића могу појавити у облику миша, било да је реч о кућним или пољским мишевима. Они су уништавали усеве и залихе хране, улазили у оставе и гризли одећу и тканине.

Миш у народним веровањима и обичајима

ФОТОГРАФИЈА Pixabay

Бугарски етнограф Димитар Маринов објашњава да је сељак, пошто није могао да пронађе делотворно средство против ове штеточине, помоћ потражио у свету натприродног. Према народном веровању које он бележи, миш је „мали дух“ који се може савладати једино молбом и умилостивљавањем. Зато се у различитим крајевима Бугарске обележавао Мишји празник који је трајао један, три, а понекад и седам дана. Најчешће се обележавао 27. октобра, на дан Светог Нестора, док се у појединим местима празновало и 24. новембра, на дан Свете Катарине, која се у народној традицији сматрала заштитницом глодара.

Свети мученик Нестор Солунски

Свети мученик Нестор Солунски

ФОТОГРАФИЈА pronewsdobrich.bg

Припадници етнографске групе Рупци у Странџи и Родопима, као и досељеници у Добруџи, Мишји празник су обележавали током Трифунових дана, од 1. до 3. фебруара. У неким селима празник се обележавао и на Псећи понедељак, првог дана Великог поста, односно у периоду око Тодорове недеље. Називи празника разликовали су се од краја до краја: Мишољдан, Поганци и Мишовина. Обичаји су имали за циљ да се мишеви умире и спречи штета коју наносе. Жене су, затворених очију, премазивале блатом огњиште, отворе у којима су се мишеви скривали и углове куће. Веровало се да ће им тако симболично „замазати очи“ и спречити их да наносе штету.

У Источној Тракији жене су шиле комад тканине, а затим га бацале у ватру, верујући да ће тиме мишевима „зашити уста“. Током празничних дана избегавало се изговарање речи „миш“, па су се ове животиње називале „момцима“, „глувима“ и другим надимцима. Није се радило са вуном и оштрим предметима, нити су се отварали сандуци са одећом, посуде са сланином и сандуци са брашном.

Један од најнеобичнијих обичаја биле су такозване „мишије свадбе“. Две жене које су носиле исто име хватале су мужјака и женку миша, облачиле их као младенце и везивале једно за друго. Затим би их стављале у корпу или дрвену посуду, а мештани би кретали за њима уз свадбену музику. Поворка је одлазила у шуму, до реке или на узвишење, где су мишеве пуштали на слободу. Веровало се да ће за њима отићи и сви остали мишеви и тако напустити село. После обреда приређивала се гозба.

Миш у народним веровањима и обичајима

ФОТОГРАФИЈА Pixabay

У народу се говорило да у кући која поштује Мишји празник нема мишева. Ако би се они ипак појавили, то се сматрало знаком да неко у домаћинству краде или тајно износи ствари из куће, да снаје не слушају свекрву, да синови не поштују очеве или да међу укућанима нема слоге.

Миш има своје место и у народним причама, у којима се често појављује као сналажљива и лукава, али понекад и превише самоуверена животиња. У бугарском народном говору постоји израз „сиромашан као црквени миш“, којим се описује човек у великој беди. За особу која је затечена нечим непријатним и не зна како да реагује каже се да „трепће као миш у мекињама“.

Према народном сановнику, сан о мишу најављује бриге и удаљавање пријатеља. Ако човек у сну јури миша, то се сматра добрим знаком, док његово хватање наговештава добитак.


Превела: Свјетлана Шатрић