Музика

Вести

„Што ми је мило и драго“ Добрија Христова – еталон за бугарску хорску песму

петак, 30 октобар 2026, 20:00

Добри Христов (1875 – 1941)

Добри Христов (1875 – 1941)

ФОТОГРАФИЈА Државна агенција "Архиви"

Величина фонта

Велики стваралац из прве генерације бугарских композитора – Добри Христов, заузима изузетно место у нашој култури. Његов рад као истакнутог диригента, инспиративног наставника, проницљивог научника и активног руководиоца водећих музичких институција поставио је темеље бугарске професионалне музике. Огромне су његове заслуге у прикупљању и проучавању нашег фолклора, стварању класичних образаца хорске и соло песме, као и у обликовању естетских и стваралачких принципа друге генерације бугарских композитора – Панча Владигерова, Веселина Стојанова, Филипа Кутева и Марина Големинова, који су били његови ђаци.

Његово хорско стваралаштво, које спаја аутентични бугарски фолклор и црквенословенско појање са принципима класичне хармоније, има темељни значај за нашу уметничку музику. На основу народних песама из различитих крајева Бугарске, Добри Христов је створио десетине дела за мешовити, мушки и дечји хор. У многим текстовима ових упечатљивих минијатура сачуване су изворне дијалекатске особености – на тај начин Добри Христов у великој мери брише границу између сопственог и народног стваралаштва. Музичким путем кренуо је као самоуки (иако изузетни) таленат у родном граду Варни. Тек што је напунио 20 година, Добри Христов је компоновао два хорска потпурија – „Лиљана мома убава“ и „Пусти моми жeравненки“, са којима је учествовао на конкурсу за стипендију за школовање у иностранству. Чињеница да га је комисија одбила изазвала је огорчење јавности у Варни, па су становници града прикупили новац и тако омогућили младом музичару да настави школовање на Прашком конзерваторијуму, где му је професор био Антоњин Дворжак. Три године проведене у Прагу обогатиле су Добрија Христова новим сазнањима о мерилима и вредностима националне музичке уметности. По повратку у домовину 1903. године, почео је да обрађује бугарске песме из Македоније, за које је сматрао да су најпогодније за ауторске обраде средствима класичне хармоније.

Корица збирке „Македонске песме“ из 1923. г.

Корица збирке „Македонске песме“ из 1923. г.

ФОТОГРАФИЈА Архив

Већина тих композиција, писаних за мушки хор, објављена је 1923. године у збирци „Македонске песме“, а међу њима се као једна од највољенијих и најчешће извођених издваја „Што ми је мило и драго“. Текст песме говори о чежњи момка да има дућан у граду Струги, да седи испред њега и посматра лепе девојке које одлазе по воду на оближње изворе.

Последњих деценија ова песма из околине Струге (сликовитог града у данашњој Северној Македонији, који се налази на северној обали Охридског језера) посебно је популарна у интерпретацији нашег чувеног народног певача Костадина Гугова. Бугарски хорови воле и често изводе и верзију истакнутог композитора друге генерације – Петкa Стајнова. Ипак, обрада великог мајстора Добрија Христова настала је прва. Његову верзију, написану искључиво за мушке гласове, изводе бројне формације.

Михаил Милков (1923 – 2003)

Михаил Милков (1923 – 2003)

ФОТОГРАФИЈА archives.bnr.bg

Међу најзапаженијим интерпретацијама те верзије је она с почетка деведесетих година 20. века мушких чланова Мешовитог хора БНР, под диригентском управом Михаила Милкова (1923–2003). Овај истакнути ауторитет у области наше хорске уметности основао је Мешовити хор БНР 1952. године и руководио њиме више од четири деценије, оставивши у тонском архиву нашег Радија више од 500 снимака. Посебно су значајна гостовања хора у иностранству, као и сарадња са неким од највећих светских диригената, попут Херберта фон Карајана, Клаудија Абада и Рикарда Мутија.

Извођење песме „Што ми је мило и драго“, под управом диригента Михаила Милкова, плени снагом израза, богатством и лепотом тонских боја, као и хомогеношћу хорског звука.

Превела: Албена Џерманова