Аутор:
Јоан Колев
Вести
29. октобар – сећање на корене и чуваре бугарског духа далеко од домовине
Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина
четвртак 29 октобар 2026 11:45
четвртак, 29 октобар 2026, 11:45
Дима Труфкин
ФОТОГРАФИЈА приватна архива
Величина фонта
Није случајно за Дан Бесарапских Бугара изабран 29. октобар – тог дана је већ давне 1838. године освештан храм Светог Преображења Господњег у украјинском Болграду, који су Бесарапски Бугари изградили у знак захвалности тадашњој власти што им је пружила могућност да живе и развијају се у миру. Сто година касније, 1938. године, на предлог заједнице Бесарапских Бугара у Бугарској, 29. октобар је проглашен Даном Бесарапских Бугара.
Дима Труфкин је Бесарапски Бугарин рођен у украјинском селу Кубеј, које се налази 220 км југозападно од Одесе и 18 км – од Болграда. Већ 12 година Дима, по занимању музичар, живи и ради у Бугарској. Његов брат и мајка такође су у Бугарској. Али, колико год година прошло, завичај се не заборавља. Зато и Дан Бесарапских Бугара заузима посебно место у његовом срцу:
ФОТОГРАФИЈА БТА
„Одувек сам гајио посебан сентимент према овом датуму, 29. октобру, јер је то дан свих Бугара у Бесарабији – у Украјини и Молдавији, укључујући и Тавријске Бугаре. Ово није просто датум, већ сећање на корене и људе који чувају и негују бугарски дух и традиције далеко од домовине.“
У Бугарску је дошао на студије на Југозападном универзитету „Неофит Рилски“ у Благоевграду, где је уписао Факултет уметности, смер труба:
ФОТОГРАФИЈА БТА
„Дошао сам апсолутно сам, јер од детињства сам желео да се школујем у Бугарској. Као мали кад су ме питали где ћу учити, ја сам увек говорио. 'У Бугарској', иако тада још нисам знао ни где се налази, али био сам уверен у то. Први инструмент с којим сам се упознао као дете, захваљујући свом суседу, био је кавал. За први сусрет с гајдама, које су ми други омиљени музички инструмент, после трубе, дугујем захвалност свом првом професору Красимиру Кондову – уметничком руководиоцу Северњачког ансамбла народних песама и игара „Иван Валев“ у Плевену.“
„Био је делегиран као професор у Украјину и сваке недеље је долазио код нас, на село, да би нам држао часове бугарских народних инструмената, на чему сам му веома захвалан, јер да није било њега и његових часова, данас не бих свирао на гајдама.“
ФОТОГРАФИЈА приватна архива
Дима Труфкин каже да није бирао гајде, већ су оне њега изабрале:
"Гајде су приликом једне званичне посете мојој школи гости уручили као поклон, а директор их је пред свима уручио мени. Тада сам већ свирао на другом дувачком инструменту – украјинском дудуку, а он је мислио да ова два инструмента имају нешто заједничко и тако је почела моја авантура звана гајде.“
ФОТОГРАФИЈА приватна архива
По завршетку студија у Благовеграду преселио се у Софију где је неко време радио у компанији за организацију музичких и културних догађаја. Истовремено, запослио се у Дувачком оркестру Министарства унутрашњих послова као оркестрант-трубач, као и у Народном читалишту „Васил Левски 1928“ у софијском насељу „Сухата река“, где је развио активну уметничку делатност.
По његовој идеји, формиран је Подуене брас бенд.
У почетку бенд броји 15 музичара, тренутно их је мање, али су увек отворени за нове чланове, каже Дима. Главни разлог за формирање групе је веза са родном грудом:
ФОТОГРАФИЈА приватна архива
„У Украјини сам одрастао у дувачком оркестру нашег села. Међутим, он је пре неколико година престао с радом, али ја сам одлучио да дувачка музика треба да настави да звучи. И чак и ако је нема у мом селу, она треба да зазвучи овде, у Бугарској. Идеју је подржао Борис Самаринов из руководства читалишта и већ две године трудимо се да одржавамо живом традицију дувачке музике у Софији.“
Труфкин каже да су међу члановима оркестра читаве породице – очеви и синови свирају заједно и то им се много свиђа. Учествују и неки од његових првих ученика трубе. Нотну грађу обезбедио је вођа некадашњег оркестра у селу Кубеј – Николај Којумжи:
„Он ми радо даје много корисних информација и савета за рад са оркестром. Осим тога, он је особа која ме је научила да свирам на труби.“
ФОТОГРАФИЈА facebook.com/Vasil.Levski.1928
По идеји Подуене брас бренда, а уз подршку руководства читалишта, одржава се и Фестивал омладинских дувачких оркестара:
„Прво издање организовали смо прошле године, када смо позвали шест омладинских оркестара из Бугарске – из Плевена, Ботевграда, Берковице и Софије, као и оркестар Прве гимназије с наставом на енглеском језику, такође из престонице. Ове године је одржано друго издање, а догодине се надам да ћемо имати више могућности како бисмо га организовали у већем формату и позвали више оркестара,“ рекао је Дима Труфкин.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Објавио/ла/ли: Ајтјан Делихјусеинова