29. октобар – сећање на корене и чуваре бугарског духа далеко од домовине

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

четвртак, 29 октобар 2026, 11:45

Дима Труфкин

Дима Труфкин

ФОТОГРАФИЈА приватна архива

Величина фонта

Није случајно за Дан Бесарапских Бугара изабран 29. октобар – тог дана је већ давне 1838. године освештан храм Светог Преображења Господњег у украјинском Болграду, који су Бесарапски Бугари изградили у знак захвалности тадашњој власти што им је пружила могућност да живе и развијају се у миру. Сто година касније, 1938. године, на предлог заједнице Бесарапских Бугара у Бугарској, 29. октобар је проглашен Даном Бесарапских Бугара.

Дима Труфкин је Бесарапски Бугарин рођен у украјинском селу Кубеј, које се налази 220 км југозападно од Одесе и 18 км – од Болграда. Већ 12 година Дима, по занимању музичар, живи и ради у Бугарској. Његов брат и мајка такође су у Бугарској. Али, колико год година прошло, завичај се не заборавља. Зато и Дан Бесарапских Бугара заузима посебно место у његовом срцу:

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

ФОТОГРАФИЈА БТА

„Одувек сам гајио посебан сентимент према овом датуму, 29. октобру, јер је то дан свих Бугара у Бесарабији – у Украјини и Молдавији, укључујући и Тавријске Бугаре. Ово није просто датум, већ сећање на корене и људе који чувају и негују бугарски дух и традиције далеко од домовине.“

У Бугарску је дошао на студије на Југозападном универзитету „Неофит Рилски“ у Благоевграду, где је уписао Факултет уметности, смер труба:

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

ФОТОГРАФИЈА БТА

„Дошао сам апсолутно сам, јер од детињства сам желео да се школујем у Бугарској. Као мали кад су ме питали где ћу учити, ја сам увек говорио. 'У Бугарској', иако тада још нисам знао ни где се налази, али био сам уверен у то. Први инструмент с којим сам се упознао као дете, захваљујући свом суседу, био је кавал. За први сусрет с гајдама, које су ми други омиљени музички инструмент, после трубе, дугујем захвалност свом првом професору Красимиру Кондову – уметничком руководиоцу Северњачког ансамбла народних песама и игара „Иван Валев“ у Плевену.“

„Био је делегиран као професор у Украјину и сваке недеље је долазио код нас, на село, да би нам држао часове бугарских народних инструмената, на чему сам му веома захвалан, јер да није било њега и његових часова, данас не бих свирао на гајдама.“

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

ФОТОГРАФИЈА приватна архива

Дима Труфкин каже да није бирао гајде, већ су оне њега изабрале:

"Гајде су приликом једне званичне посете мојој школи гости уручили као поклон, а директор их је пред свима уручио мени. Тада сам већ свирао на другом дувачком инструменту – украјинском дудуку, а он је мислио да ова два инструмента имају нешто заједничко и тако је почела моја авантура звана гајде.“

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

ФОТОГРАФИЈА приватна архива

По завршетку студија у Благовеграду преселио се у Софију где је неко време радио у компанији за организацију музичких и културних догађаја. Истовремено, запослио се у Дувачком оркестру Министарства унутрашњих послова као оркестрант-трубач, као и у Народном читалишту „Васил Левски 1928“ у софијском насељу „Сухата река“, где је развио активну уметничку делатност.

По његовој идеји, формиран је Подуене брас бенд.

У почетку бенд броји 15 музичара, тренутно их је мање, али су увек отворени за нове чланове, каже Дима. Главни разлог за формирање групе је веза са родном грудом:

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

ФОТОГРАФИЈА приватна архива

„У Украјини сам одрастао у дувачком оркестру нашег села. Међутим, он је пре неколико година престао с радом, али ја сам одлучио да дувачка музика треба да настави да звучи. И чак и ако је нема у мом селу, она треба да зазвучи овде, у Бугарској.  Идеју је подржао Борис Самаринов из руководства читалишта и већ две године трудимо се да одржавамо живом традицију дувачке музике у Софији.“

Труфкин каже да су међу члановима оркестра читаве породице – очеви и синови свирају заједно и то им се много свиђа. Учествују и неки од његових првих ученика трубе. Нотну грађу обезбедио је вођа некадашњег оркестра у селу Кубеј – Николај Којумжи:

„Он ми радо даје много корисних информација и савета за рад са оркестром. Осим тога, он је особа која ме је научила да свирам на труби.“

Дан Бесарапских Бугара има посебно место у срцу Диме Труфкина

ФОТОГРАФИЈА facebook.com/Vasil.Levski.1928

По идеји Подуене брас бренда, а уз подршку руководства читалишта, одржава се и Фестивал омладинских дувачких оркестара:

„Прво издање организовали смо прошле године, када смо позвали шест омладинских оркестара из Бугарске – из Плевена, Ботевграда, Берковице и Софије, као и оркестар Прве гимназије с наставом на енглеском језику, такође из престонице. Ове године је одржано друго издање, а догодине се надам да ћемо имати више могућности како бисмо га организовали у већем формату и позвали више оркестара,“ рекао је Дима Труфкин.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова